Богосављевић-Бошковић је истакла да се то пре свега огледа кроз стварање савремених законских оквира и основа за њено очување, али и што је још важније, кроз конкретне пројекте санације највећих претњи по нашу околину, самим тим и ваздуха који удишемо.

Она је додала да треба имати на уму да су потребна 3,5 одрасла дрвета како би се неутралисала количина угљендиоксида коју само један аутомобил годишње произведе чекајући на семафорима.

Због тога сваки грађанин треба да се понаша одговорно и то тако што ће својим гестом утицати на смањење загађујућих материја у ваздуху, поручила је она и навела да су основни извори емисија штетних гасова стационарни (постројења за производњу топлоте и електричне енергије, индустријска постројења) и мобилни (саобраћај).

Према њеним речима, имамо релативно мали број стационарних загађивача који производи више од 75 одсто емисија, и велики број мобилних извора који емитују приближно 25 одсто укупних емисија.

Министар је навела да сваког дана просечан возач проведе најмање десет минута чекајући на семафорима, и објаснила да је за један минут рада аутомобила у месту потребна иста количина горива као и за један пређени километар.

Више горива се потроши уколико ауто ради у месту дуже од 30 секунди него при поновном паљењу, нагласила је Богосављевић-Бошковић и поручила да је због тога важно да се гаси мотор при сваком дужем чекању.

Основне активности у наредном периоду фокусиране су на смањење емисија загађујућих материја у ваздух, напоменула је она.

Министар је рекла да се мониторинг квалитета ваздуха у Србији остварује праћењем концентрација загађујућих материја у ваздуху у мрежи аутоматских мерних станица и мерних места на државном и локалном нивоу и то следећих материја: СО2, НО2, приземни озон (О3), ЦО, суспендованих честица ПМ10 и ПМ2.5, олова, бензена, чађи.

Богосављевић-Бошковић је истакла да се оцењивање квалитета ваздуха врши на основу измерених вредности загађујућих материја у ваздуху, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.