Мајкл Девенпорт, Александар Вучић и Бранкица Јанковић

Вучић је, говорећи на скупу поводом Међународног дана толеранције, на тему "Србија на путу равноправности и толеранције: искуства Повереника за заштиту равноправности", оценио да је различитост богатство Србије, а толеранција услов њене будућности, мира и стабилности.

Премијер је подсетио на то да је Србија усвојила Стратегију за борбу против дискриминације и Акциони план, али и издвојила средства како би помогла унапређење положаја рањивих група – жена, особа са инвалидитетом, припадника ЛГБТ популације, старијих особа, припадника националних мањина, избеглица, интерно расељених лица и других.

Стратегија и Акциони план представљају осмишљене мере за чију су реализацију обезбеђени сви предуслови, објаснио је он и прецизирао да је за период од 2014. до 2018. године за реализацију поменутог стратешког документа издвојено 35 милиона евра.

Према његовим речима, у августу је формиран посебан савет који прати спровођење Стратегије, а који је донео закључак да је у последњем кварталу 2014. и првом кварталу 2015. године испуњено приближно 50 одсто предвиђених мера.

Вучић је предочио да се све земље на свету суочавају са нетолеранцијом и дискриминацијом, против којих, како је нагласио, мора да се бори читаво друштво.

Позивам вас да се заједно још одлучније и успешније ухватимо у коштац са нетолеранцијом и дискриминацијом, као и да ове појаве искоренимо и изградимо друштво у којем су људско достојанство и једнакост међу људима неприкосновене вредности које као друштво прихватамо јер без њих нема стабилности и напретка, закључио је премијер.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт рекао је да је Србија у последњих неколико година показала посвећеност даљем унапређењу људских и мањинских права, што доказује и завршетак рада на Акционом плану за Поглавље 23, које је од суштинског значаја за преговоре о чланству Србије у ЕУ.

Девенпорт је подвукао да ниједна земља није имуна на дискриминацију, која не погађа само појединце, већ и групе људи који су често у тешком положају, попут Рома, ЛГБТ популације, особа са инвалидитетом, ХИВ позитивних особа и других.

Према његовим речима, неопходне су јаке демократске институције у које грађани имају поверење, као и постојање правног оквира којим ће се регулисати сузбијање ове појаве.

Делегација ЕУ у Србији ће наставити да подржава напоре Србије у унапређењу људских и мањинских права и кроз нови твининг пројекат са партнерима из Аустрије и Словеније, поручио је он.

Повереник за заштиту равноправности Бранкица Јанковић истакла је да Србија иде путем равноправности, толеранције и поштовања сваке врсте различитости и људских права.

Јанковић је додала да присуство премијера Вучића овом скупу такође потврђује опредељење да Србија још одлучније гради демократско, отворено и хумано друштво и ствара праведну и правну државу.

Из стереотипа о било којој мањинској и маргинализованој групи у стању смо да веома брзо створимо предрасуде, а онда лако стигнемо и до дискриминације која је, упркос видљивом напретку у појединим сегментима друштва, и даље присутна појава, навела је она.

Према њеним речима, земља у којој функционишу институције, у којој су равноправност, правна сигурност и јасна и усклађена правна регулатива основ уређења, и која пружа једнаке шансе свима, земља је у коју вреди улагати, која је сигуран партнер и која свакодневно нуди нове шансе грађанима.

Незаобилазни савезници у заштити од дискриминације и борби за равноправност су и организације цивилног друшва, указала је Јанковић и напоменула да су важан део фронта против нетоларанције и медији.

Из тог разлога, како је објаснила, Канцеларија повереника за заштиту равноправности од ове године у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији додељује награду новинарима који дају велики допринос за успостављање такве атмосфере у друштву која ће имати нулту тачку толеранције за било који вид дискриминације.

Јанковић је доделила признања у три категорије – најбољи ТВ/радио прилог, најбољи штампани или онлајн текст и репортажу.

Прве награде су добили новинар ВИЦЕ Србија Сандра Мандић за репортажу "ПозХИВтиван сам", новинар ТВ Б92 Јована Ухрин за прилог "Два лица Ветерничког дома" и новинар недељника Време Јована Глигоријевић за текст "И држава силује, зар не?".

Друге награде су припале новинару ПГ Мрежа Гордани Лазаревић за прилог "Случај Животе Милановића", новинару РТС Ани Шувалија-Пешић за прилог "Живот са ХИВ-ом као борба против ветрењаца", новинару Недељника Михаилу Меденици за текст "Из прве руке: Голгота избеглица" и новинару Ивани Петровић за текст "Марина – прича о дискриминатору у свакоме од нас".

Треће награде су добили новинар ВИЦЕ Србија Петра Живић за репортажу "Шифра Ф64", новинар Тања Димитрић-Мијаиловић за прилог "Шабачки ђаци из Кине", као и новинар Сандра Иршевић за текст "Пољопривреднице без радних права".