У саопштењу, издатом поводом саопштења Аутономног женског центра и објава у појединим медијима у којима се наводи да ће по новом закону породиљама бити драстично смањена примања, односно да ће се смањити буџетска издвајања за породиље и повећати сиромаштво већ сиромашних породица, наводи се да је новина у предлогу закона начин обрачуна породиљске накнаде.

Као основ за утврђивање накнаде, уместо досадашње основне зараде увећане за минули рад (без обрачуна прековременог рада, ноћног рада, бонуса ...) у последњих 12 месеци, према Нацрту закона у обрачун улази основица на коју су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање у периоду од 18 месеци пре отварања породиљског боловања.

То значи да ће већина запослених породиља остваривати већу накнаду јер ће им у обрачун ући укупна, а не као до сада основна зарада коју су оствариле у датом периоду.

Мањи број породиља ће имати накнаду нижу од своје последње зараде. То се односи само на оне жене које су радни однос засновале у току трудноће или су радиле краће од 18 месеци, као и оне којима је зарада, у односу на зараде осталих запослених у истом предузећу, знатно увећана у месецима пред порођај.

Ова мера је уведена како би се спречиле уочене злоупотребе у вези са фиктивним запошљавањем и вишеструким увећање зараде запосленој након сазнања за трудноћу.

Да држава брине о будућим мајкама показује и промена начина исплате породиљске накнаде.

Наиме, од 1. јула 2016. године Министарство ће накнаду исплаћивати директно породиљама на њихов рачун, а не послодавац као до сада. Тиме ће бити омогућено да жене редовно добијају своја примања, чиме неће више зависити од самовоље или финансијских могућности послодавца.

Важна новина Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом јесте и то да је проширен круг лица која могу остварити право на породиљско одсуство.

По први пут, право на накнаду прихода по основу рођења и неге детета моћи ће да остваре жене које су власнице пољопривредних газдинстава, које самостално обављају делатност, као и жене које обављају или су у периоду од 18 месеци пре рођења детета, по основу уговора обављале привремене и повремене послове.

Дужина трајања њиховог породиљског одсуства је годину дана, без обзира на редослед рађања детета.

Манипулација Аутономног женског центра јесте изношење тврдње да, иако је најављивано, Нацрт не предвиђа накнаде за незапослене породиље.

Министарство подсећа на то да незапослене породиље никада и ни по једном закону нису у нашој земљи имале право на надокнаду која, иначе, проистиче из радног односа.

Коришћењем података Централног регистра и Пореске управе биће смањен и број потребних докумената, па ће породиљама бити олакшан и поступак остваривања права.

Услови за остваривање права на дечији додатак суштински нису мењани.

Новина је потврда о редовном похађању школе коју ће свака три месеца у току школске године (не календарске) од образовне институције прибављати служба дечије заштите.

Овим ће бити избегнута досадашња пракса једног броја родитеља да остварују право на дечији додатак за дете које не похађа редовно наставу већ, без непосредне бриге родитеља, време проводи обављајући активности непримерене свом узрасти и често противзаконите (на пример просјачење).

Редовно школовање деце обавезно је по Закону о основама система образовања и васпитања, а ова мера је стимуланс да се деца задрже на школовању, а не да о њиховом образовању нико не води бригу. Право на дечији додатак неће бити ускраћено уколико је нередовно похађање школе последица болести детета.

Нацрт закона предвиђа и да износ дечијег додатка за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, као и детета које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, буде увећан за 50 одсто.

Неистините су, тенденциозне и неаргументоване тврдње наведене у објавама Аутономног женског центра и појединих медија у вези са садржајем Нацрта закона о финансијској подршци породици са децом, односно правима породиља и социјално угрожених породица са децом.

Текст Нацрта је доступан на сајту Министарства за рад www.minrzs.gov.rs.

Сви заинтересовани су имали прилике да се упознају са текстом Нацрта и своје предлоге, коментаре и сугестије изнесу у току јавне расправе, која је завршена 6. јануара, подсећа се у саопштењу.