Београд, 18. јануар 2016. године – Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Срђан Вербић истакао је данас да је главни циљ доношења новог закона о високом образовању унапређење стања у овој области, уз напомену да у радним групама о неким битним питањима и даље нема консензуса.
 |
Фото: tanjug.rs |
Вербић је на завршном састанку радних група за израду модела поменутог законског решења рекао да о две најважније и најтеже теме - кадровима и финансирању, још нема сагласности, и да ова питања прво треба ставити на дневни ред.
Сви остали елементи већ имају неку врсту консензуса, али о томе како се финансира високо образовање, ко се бира у звање и на који начин, још ће бити расправе, објаснио је министар.
Он је навео да се већина чланова радних група залаже за већу улогу универзитета, односно за већу интеграцију универзитета, док су сами чланови радне групе за финансирање високог образовања били за то да носиоци делатности и даље буду факултети.
Министар је оценио да овај посао не може да се обавља у предизборном периоду, али да је јако важно да тим који је сада на окупу направи нацрт закона који ће наредној влади остати као заједнички став академске заједнице о томе шта треба мењати.
Према његовим речима, постоје услови да настане нови, квалитативно бољи закон о високом образовању, а постоји и критична маса и довољан број квалификованих кадрова који на томе раде.
Ректор Универзитета у Београду и председник Конференције универзитета Србије (КОНУС) Владимир Бумбаширевић објаснио је да у закон треба да буде уграђен и опште прихваћени принцип аутономије универзитета који се односи не само на управљање, већ и на наставни процес, као и принцип јединства наставе и истраживања.
Ти принципи, како је навео, постоје у академској средини више од два века, а потврђени су 1988. године у Болоњи потписивањем документа "The Magna Charta Universitatum", што је учинило више од 800 универзитета из 80 земаља света.
Без обзира на решења која буду уграђена у нови закон, повећање квалитета наставе биће тешко изводљиво без адекватне финансијске подршке, о чему држава мора посебно водити рачуна, закључио је Бумбаширевић.
На састанку су говорили и председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић и председник Стручног тима за реформу високог образовања Владица Цветковић.
Модел закона о високом образовању представили су координатори радних група за финансирање, људске ресурсе, акредитацију и квалитет студијских програма, као и за организацију високошколских установа и управљање.