Богосављевић-Бошковић је у уводном обраћању на трећој седници Националног савета за климатске промене истакла да је овај закон, израђен у оквиру ИПА пројекта из 2012. године, први закон у области климатских промена, чиме почиње законски да се уређује ова област, а његово усвајање планирано је за ову годину.

Она је објаснила да је циљ данашњег скупа анализа активности и постигнутих резултата у 2015. години у области климатских промена, као и консултације о плановима за 2016. годину.

Тежња јесте на томе да се рад у области климатских промена унапреди, учини још транспарентнијим и ефикаснијим и креира на начин да испуни потребе са аспекта захтева међународне заједнице, процеса хармонизације националног са европским законодавством, али и одрживог и конкурентног развоја привреде у Србији, указала је министар.

Она је истакла да су израђени Први двогодишњи ажуриран извештај и Друга национална комуникација обавеза Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе, који представљају обавезу према међународној заједници, али и према нама самима.

Богосављевић-Бошковић је навела да ова документа дају пресек стања по питању емисија гасова са ефектом стаклене баште, очекивани тренд емисија у периоду од 2020. до 2030. године, али и опције смањења истих.

Препознајући значај утицаја промена климе и правовременог прилагођавања на измењене климатске услове за национални развој, ресорно министарство је, у сарадњи са представницима Универзитета у Београду и Новом Саду, израдило публикацију "Загревање усева – како одговорити?", која даје приказ стања по питању утицаја промене климе на српску пољопривреду.

Овај документ израђен је како би се смањили потенцијални губици и штете у пољопривреди узроковани променама климе.

Публикација указује на чињеницу да повећање температуре и већа учесталост екстремних временских догађаја може довести до смањења приноса и повећања међугодишњих флуктуација у приносима, уколико се на време не предузму адекватне мере прилагођавања, нагласила је Богосављевић-Бошковић.

Она је објаснила да је на основу ове публикације урађена детаљна анализа потреба, трошкова и добити од адаптације на измењене климатске услове за секторе пољопривреде, водних ресурса и водопривреде, шумарства и биодиверзитета.

Богосављевић-Бошковић је подсетила на то да је Србија израдила намераване национално утврђене могућности смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште и доставила их Конвенцији као прва држава региона и међу првих 10 држава у свету, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде и заштите животне средине.