Миша Ђурковић

Ђурковић је, коментаришући то што је Контакт група индиректно, а Међународна комисија директно дозволила ту могућност, истакао да се, шта год међународна заједница урадила, а она наравно може да уради шта пожели, улажу све снаге како би јој се скренула пажња на то да би то био стравичан преседан, да би се радило о кршењу међународног права и да би се прокоцкала драгоцена прилика да се између Срба и Албанаца оконча вековни сукоб, и направи трајни компромис.

Он је, говорећи о промени реторике до које је у међународним круговима дошло после "првог круга" разговора државног врха Србије са представницима Контакт групе када су у питању предстојећи процеси на Косову и Метохији, при чему је редослед "стандарди, па статус", замењен са "стандарди и статус", нагласио да то представља очигледно признање да међународна заједница није на Космету остварила оно због чега је дошла, а ни стандарде које је сама прописала.

Према његовим речима, то је посведочио у последњем извештају и сам Кофи Анан, који је навео да ниједан од осам стандарда није испуњен. Нема слободе кретања и сигурности, нема заштите индивидуалних права и права неалбанских заједница, дакле нема мултиетничког Космета, рекао је Ђурковић. Он је додао да је, међутим, тешко очекивати да међународна заједница то призна, док се, с друге стране, осећа жеља неких сила да се извуку из онога у шта су ушле 1999. године и да по сваку цену напусте Космет. Отуд и журба да се полако уведе прича о статусу, док се очигледно лоша ситуација на терену потискује у други план. Србија се томе најодлучније противи, истакао је саветник председника Владе Србије.

Ђурковић је, поводом чињенице да се више не говори о "коначном статусу" већ о "будућем статусу" Космета, објаснио да је већ у прошлогодишњем извештају Кај Еидеа уведена формулација "будући статус", коју форсира и наша страна. На неки начин, тиме се избегава једна помало апокалиптичка позиција о нечем коначном, а с друге стране се симболички не затвара могућност за неке даље, будуће аранжмане и развој ситуације, како год се садашњи процес окончао. Зато је Албанцима толико важно да уводе реч финални, коначни статус, као да је прича о Космету по њиховом мишљењу завршена. А није. Она тек почиње. И стога је ово добар знак.

На питање да ли то што су чланови Контакт-групе почели да говоре о "довољном напретку у примени стандарда" значи само реторичке промене, Ђурковић је навео да није реч о реторичким променама, већ о покушају да се сакрије неуспех и да се не призна да већи део Албанаца не жели мултиетничко, демократско Косово и Метохију, отворено за сарадњу, кретање, трговину, заједнички живот, већ само да оконча процес етничког чишћења.

Он је истакао да међународна заједница до сада није успела да их на то натера, и стога почиње да тражи било какво побољшање, макар његову симулацију како би могла да оправда своје присуство и да како-тако легитимише отварање процеса статуса за који и сама зна да је преурањен. И да се што пре извуче одатле, мада зна да брзина често није врлина и да се тиме може отворити Пандорина кутија трајног процеса дестабилизације ионако крхког региона.

На питање како Србија треба да се постави у случају да буде проглашено независно Косово, мимо наше воље и пристанка, саветник председника Владе за Косово и Метохију нагласио је да наша држава нуди решење у виду проширене аутономије и заједничког рада на решавању свих социјалних, економских, безбедносних и других проблема које косовска елита сама не може да реши. Ако се, међутим, међународна заједница оглуши о наше аргументе и определи за закон силе, та одлука никада у Србији неће бити прихваћена. Србија ће на основу Лондонског уговора из 1913. и Резолуције 1244, трајно настојати да, чим се за то стекну услови, поврати своје легитимне територије, поручио је Ђурковић.