Вучић је истакао да се наша престоница данас барем мало одужила Пекићу, и додао да нас је овај књижевник научио љубави према својој земљи.

Пекић нам је оставио прогањајући осећај дуга према сопственој земљи, рекао је премијер, нагласивши да није важно ко му подиже споменик, колико то да се писцу покаже шта смо и колико од њега научили.

Он је изразио захвалност супрузи писца Љиљани Пекић на храбрости и истрајности, и нагласио да је овај чин за њега велика част и да је на то поносан.


Борислав Пекић био је један од оснивача, потпредседник и члан Главног одбора Демократске странке. Уживао је огромно поштовање и као политичар и као интелектуалац, а пре свега као књижевник.

Његов први роман, "Време чуда", објављен је 1965. године и привукао је пажњу јавности, као и књижевне критике.

Уследили су "Ходочашће Арсенија Његована", за који је добио Нинову награду, "Успење и суноврат Икара Губелкијана", "Како упокојити вампира", "Одбрана и последњи дани", "Златно руно", "Беснило" и "Атлантида".


Његова дела су превођена на енглески, француски, пољски, италијански, румунски и грчки језик. Такође, Пекић је аутор више од 30 драмских дела за позориште, радио и телевизију.

Пекић је био члан Крунског савета, потпредседник српског ПЕН-а, члан ПЕН центра у Лондону и дугогодишњи стални сарадник Би-Би-Сија у Лондону.

Умро је 2. јула 1992. године у Лондону, где је деценијама живео, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.