У саопштењу се наводи да је одлука о обележавању овог дана донета на 68. заседању Генералне скупштине УН 2013. године, у циљу подизања свести о људским активностима које угрожавају опстанак дивљих врста, а ове године се посебан акценат ставља на криволов и илегалну трговину слоновачом.

Неодрживо коришћење природних ресурса, кроз неконтролисано сакупљање из природе, трговину и илегалне радње, попут криволова и кријумчарења дивљих врста, најозбиљнија су претња по њихов опстанак, одмах после губитка природног станишта.

Људске активности стварају велики притисак на дивље врсте, а све чешће доводе и до потпуног истребљења појединих врста.

За датум обележавања Светског дана дивљих врста изабран је 3. март – дан када је 1973. године потписана Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре – ЦИТЕС.

Ова конвенција регулише међународни промет и трговину више од 35.000 угрожених врста биљака и животиња, укључујући њихове делове и деривате.

Овај међународни уговор ратификовале су 182 државе, укључујући и Србију још 2001. године.

Србија се налази на главном коридору за кретање робе у југоисточној Европи, што је чини и једном од главних рута за кријумчарење на европском континенту.

С обзиром на то да се граничи се четири државе чланице ЕУ, наша земља је атрактивна кријумчарима јер представља једну од последњих тачака за кријумчарену робу пре уласка на јединствено тржиште Уније од више од 503 милиона људи.

У последњих неколико година, царина, гранична полиција и надлежне инспекцијске службе бележе све већи број заплена, односно спречених покушаја кријумчарења дивљих врста, и то како живих примерака, тако и њихових делова и деривата.

Ефикаснији рад надзорних органа последица је унапређења националних капацитета спровођење обавеза из CITES конвенције, једног од ретких међународних уговора који прописује обавезно санкционисање непоштовања њених одредаба кроз трајно одузимање примерака и изрицање новчаних и затворских казни.

Укупан годишњи обрт новца у светској трговини заштићеним дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима процењује се на приближно 160 милијарди долара.

Према проценама Интерпола, годишња вредност илегалне трговине примерцима заштићених дивљих врста на глобалном нивоу износи између седам и десет милијарди долара, што овај вид нелегалне активности сврстава међу првих пет на глобалном нивоу по профитабилности.

Опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста директно угрожавају организоване криминалне групе, кроз криволов и кријумчарење.

Слонови, носорози, тигрови и друге велике мачке, примати, птице грабљивице, папагаји, копнене корњаче, панголини и тропско дрвеће најчешће су на мети криволоваца и кријумчара.

Број илегално убијених афричких слонова креће се између 20.000 и 25.000 примерака годишње, што је изузетно забрињавајући податак с обзиром на то да се укупна популација те животиње процењује на између 420.000 и 650.000 примерака.

Главни разлог за страдање ове врсте јесте потражња за њиховим кљовама на азијском црном тржишту, где резбарена слоновача представља статусни симбол.

Висок интензитет криволова у последњих неколико година довео је до ситуације да број убијених слонова премашује природни прираст ове врсте и ако се криволов и кријумчарење не сузбију у најскоријем року опстанак ове врсте ће бити доведен у питање у наредних двадесет година.

На врло сличан начин, афрички носорози масовно страдају због потражње за њиховим роговима у Азији, где се, поред лековитих својстава које рогу носорога приписује традиционална азијска медицина, без било каквог научног доказа слепо верује у то да он такође лечи рак.

Илегална трговина рогом носорога представља огроман проблем за државе попут Јужноафричке Републике, где се налази најбројнија популација ове врсте у природи.

Активности организованих криминалних група директно су повезане са драстичним порастом криволова у последњих десет година.

Број нелегално убијених носорога у 2007. години није био већи од 20 примерака, али је већ 2013. године тај број премашио 1.000 примерака, односно 1.215 у 2014. години.

Ови подаци указују на то да у просеку један носорог страда готово сваких седам сати због криволова.

Спречавање драстичног пада популације афричких носорога, односно криволова и кријумчарења њихових рогова, представља приоритет за заштиту и очување дивљих врста на глобалном нивоу.

Главна подручја из којих се дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима снабдева светско тржиште јесу подсахарска Африка, Јужна Америка и југоисточна Азија.

Фактори који утичу на појаву илегалне трговине заштићеним врстама у државама порекла, које истовремено имају висок степен биолошке разноврсности, јесу општа лоша економска ситуација у државама где су природни ресурси најбогатији и неадекватни капацитети надзорних органа за ефикасно сузбијање криволова и кријумчарења.

Поред тога, у ове чиниоце се убрајају и непостојање или неспровођење прописа из области заштите и очувања врста, благе казне за озбиљне преступе у овој области, корупција и умешаност организованих криминалних група.

Са друге стране, на тржишту потрошача, пре свега у ЕУ, САД и у Кини, потражња за дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима не јењава, а незасито тржиште проузрокује неодрживо коришћење природних ресурса на глобалном нивоу и поспешује илегалну трговину.

Видео-спот за Светски дан дивљих врста може се преузети на линку www.youtube.com