Министарство је одговорило на прозивке које су се чуле у предизборној кампањи и објаснило да је прерасподелом средстава из већ раније утврђеног буџета издвојило 400 милиона динара за развој постојећих и успостављање нових услуга социјалне заштите у свим локалним самоуправама које су испод републичког просека развијености.

Реч је о дневним боравцима, дневним клубовима, помоћи у кући, прихватилиштима, прихватним станицама, свратиштима, становању уз подршку, личним пратиоцима детета и саветодавним терапијским услугама.

Министарство подсећа на чињеницу да је Стратегијом развоја социјалне заштите, која је донета 2005. године, утврђено је да је један од главних посебних циљева развијање услуга у заједници, и то на територији целе Србије.

Од укупно 145 локалних самоуправа, њих 125 су испод републичког просека развијености и оне нису биле у могућности да развијају и финансирају овакав вид услуга.

Нови Закон о социјалној заштити из 2011. године створио је нормативни оквир за наменске трансфере према најсиромашнијим општинама. Овако дефинисани наменски трансфери имају упориште у Закону о финансирању локалне самоуправе из 2007. године.

Уредба о наменским трансферима је урађена и била у процедури уназад две године, али није усвојена јер није било средстава.

Ресорно министарство је кроз предлагање буџета за 2016. годину сагледало све аспекте могућих уштеда и рационализације у области социјалне заштите из надлежности Републике.

Локалне самоуправе за услуге намењене најосетљивијим групама грађана (стари, особе са инвалидитетом, деца и млади) у просеку издвајају око 2,5 одсто буџета (од 0,02 одсто до приближно 9 одсто), због чега су те услуге неравномерно развијене, а у неким срединама прети опасност и да се угасе.

Уредба о наменским трансферима омогућава стабилност у финансирању услуга за најугроженије групе.

Овом уредбом су обухваћене локалне самоуправе друге, треће и четврте групе развијености, односно оне испод републичког просека, што ће допринети да се ове услуге равомерно развијају у целој Србији.

Суштина ове уредбе и јесте да се пружи помоћ најсиромашнијим општинама у Србији − локалне самоуправе из четврте групе развијености немају никакву обавезу обезбеђивања средстава као услов за добијање наменских трансфера.

За оне из треће групе предвиђено је минимално учешће (најмање 10 одсто у односу на средства из наменских трансфера), док је за јединице из друге групе развијености предвиђено учешће од најмање 30 одсто од висине средстава обезбеђених кроз наменске трансфере.

Пружаоци услуга социјалне заштите на локалном нивоу могу бити државни, цивилни и приватни сектор, уз услов да испуњавају законом прописане услове.

Реч је о првим наменским трансферима за једну област у Србији која је намењена најугроженијим групацијама.

Прописима којима се уређује буџетски систем, предвиђено је да се у Закону о буџету Републике Србије и фискалној стратегији за наредну буџетску годину, поред ненаменских, нађу и наменски трансфери за социјалну заштиту по свакој јединици локалне самоуправе, додаје се у саопштењу.