Фото: Фонет

Антић је, на конференцији "Serbia goes green", истакао да уштеда енергије практично представља нови извор енергије, уз оцену да се сваки динар који се уложи у обновљиве изворе, вишеструко враћа.

Он је нагласио да су добар ваздух, здрава вода и храна, нешто што желимо, уз оцену да је борба за планету тешка и велика утамица у којој морамо сви да дамо допринос и да излађемо из клишеа скупова о тој теми и обећања.

Самит у Паризу, посвећен климатским променама, како је оценио, дао је нову енергију потреби да се много више пажње посвети смањењу емисије, пре свега ЦО2, борби против глобалног загревања, односно сузбијању негативних ефеката климатских промена.

Антић је оценио да је протеклих деценија дошло до раста свести у најразвијенијим државама пре свега око потребе коришћена такозване зелене енергије, што се намеће свима нама.

Министар је изнео податак да је укупан потенцијал зелене енергије у Србији на годишњем нивоу од 5,6 милиона тона екивалента нафте, што није довољно узимајући у обзир нашу потрошњу која је на данашњи дан на нивоу од приближно 10 милиона тона, са тенденцијом да ће наредних година расти.

Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић нагласила је да споразум из Париза има за циљ обезбеђење будућности наше планете, кроз смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање на неминовне промене климе, које су наша свакодневица и будућност.

Она је додала да поменути документ јасно одређује оквир даљег развоја, који је подређен зеленим технологијама и смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Зато на овај споразум гледамо као на споразум у области климатских промена, али и економије. Споразум који даје шансу да могуће губитке, претворимо у добити за нашу економију, напоменула је она.

Божовић је подсетила на то да је Србија међу првих 10 држава света доставила своје циљеве смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе, и они износе 10 одсто до 2030. године у односу на 1990. годину.

Она је нагласила да је потребна свеопшта мултисекторска сарадња на националном и међународном нивоу како би се постигли резултати у овој области.

Србија тренутно гради регионалне системе за управљање отпадом и отпадним водама вредне преко 100 милиона евра, навела је Божовић.
Такође, она је најавила да се у наредне две године планира почетак изградње инфраструктурних пројеката у тој области вредних више од 500 милиона евра и то у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Београду.

Божовић је истакла да ће ти пројекти бити озбиљна припрема институција Србије за средства из структурних фондова када постане члан ЕУ и када се од Србије буде очекивало да до 2028. године има 27 региона потпуно усаглашених са ЕУ у систему управљања отпадом.

Према њеним речима, наша земља сада системски, стратешки и одговорно управља инвестицијама у области заштите животне средине, које су у складу са процесом приступања Србије ЕУ.

У прилог томе, говори и чињеница да преговарачка група за Поглавље 27, које се односи на животну средину и климатске промене, очекује отварање овог преговарачког поглавља до краја године, без почетних услова.

Србија је спремна за преговоре са ЕУ у области животне средине и климатских промена, закључила је Божовић.


Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић нагласила је да споразум из Париза има за циљ обезбеђење будућности наше планете, кроз смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање на неминовне промене климе, које су наша свакодневица и будућност.

Она је додала да поменути документ јасно одређује оквир даљег развоја, који је подређен зеленим технологијама и смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Зато на овај споразум гледамо као на споразум у области климатских промена, али и економије. Споразум који даје шансу да могуће губитке, претворимо у добити за нашу економију, напоменула је она.

Божовић је подсетила на то да је Србија међу првих 10 држава света доставила своје циљеве смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе, и они износе 10 одсто до 2030. године у односу на 1990. годину.

Она је нагласила да је потребна свеопшта мултисекторска сарадња на националном и међународном нивоу како би се постигли резултати у овој области.

Србија тренутно гради регионалне системе за управљање отпадом и отпадним водама вредне преко 100 милиона евра, навела је Божовић.
Такође, она је најавила да се у наредне две године планира почетак изградње инфраструктурних пројеката у тој области вредних више од 500 милиона евра и то у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и Београду.

Божовић је истакла да ће ти пројекти бити озбиљна припрема институција Србије за средства из структурних фондова када постане члан ЕУ и када се од Србије буде очекивало да до 2028. године има 27 региона потпуно усаглашених са ЕУ у систему управљања отпадом.

Према њеним речима, наша земља сада системски, стратешки и одговорно управља инвестицијама у области заштите животне средине, које су у складу са процесом приступања Србије ЕУ.

У прилог томе, говори и чињеница да преговарачка група за Поглавље 27, које се односи на животну средину и климатске промене, очекује отварање овог преговарачког поглавља до краја године, без почетних услова.

Србија је спремна за преговоре са ЕУ у области животне средине и климатских промена, закључила је Божовић.