Либерализација трговине ЕУ и СЦГ основа Споразума о стабилизацији и придруживању
Београд, 28. април 2005. године - Секретар Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је данас да 80 одсто Споразума о стабилизацији и придруживању, чије је закључивање следећа степеница Србије и Црне Горе на путу ка ЕУ, чини трговина, односно либерализација трговине између ЕУ и СЦГ.
Мишчевић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да ће Споразум дефинисати у ком року и којим темпом ће СЦГ снижавати царине на робу из ЕУ, како би у једном тренутку дошла на царине које су равне нули.
Искуства у погледу рока до којег ће царине остати су различита, нагласила је Мишчевић и додала да рок и темпо снижавања царина неће бити исти за пољопривредне производе и за робу коју не морамо посебно да штитимо већ можемо допустити либерализацију много брже.
Према њеним речима, у овом тренутку са ЕУ мораћемо да ускладимо законе који се односе на слободу кретања радне снаге и робе, као и законе који се односе на реформу правосуђа, унутрашњих послова, образовања и пољопривреде. Судећи према искуству Хрватске, реч је о 400 закона и 10.000 подзаконских аката у тој припремној фази за придруживање, прецизирала је Мишчевић.
Она је навела да се преосталих 20 одсто Споразума односи пре свега на политички дијалог и да преговори нису класични дипломатски, јер је споразум типски и има девет поглавља, као и за Македонију и Хрватску. Мишчевић је рекла да преговарање о закључењу споразума може бити веома ефикасно и да би било идеално да траје, као у случају Хрватске, седам месеци, и изразила наду да тај просес за нашу земљу неће бити дужи од годину дана.
Мишчевић је објаснила да је ЕУ дефинисала услове које морамо испунити у процесу стабилизације и придруживања, као што је учинила и за све државе које желе да јој се придруже, и додала да су ти услови подељени у три нивоа.
Она је прецизирала да први ниво чине критеријуми са самита у Копенхагену 1993. године, други ниво услови који важе за државе западног Балкана у процесу стабилизације и придруживања, док трећи ниво подразумева појединачне критеријуме за сваку државу.
Четири најважнија критеријума из Копенхагена су правни, економски, политички и административни, навела је Мишчевић и додала да економска мерила подразумевају тржишну економију и конкурентност, политичка владавину права, стабилне демократске институције и поштовање људских права, под правним критеријумима подразумева се прихватање "правне баштине" ЕУ, док се административни критеријум односи на организовање администрације способне да испуни обавезе преузете из споразума.
Према њеним речима, у питању су заправо критеријуми модерне европске државе, тако да то није нешто што желимо да постигнемо само имајући у виду крајњи циљ, односно придруживање ЕУ, већ нешто што желимо да постигнемо себе ради.
Мишчевић је напоменула да су услови за земље западног Балкана политичка и безбедносна стабилизација региона, поштовање међународних обавеза и мировних споразума, повратак избеглица и сарадња с Хашким трибуналом, а да је од појединачних услова за нас тренутно најважније Европско партнерство.
О највећем броју економских питања и о примени најзначајнијих елемената споразума преговараће тимови држава чланица СЦГ, али споразум са ЕУ, уз сагласност држава чланица, закључује Министарство за међународне економске односе државне заједнице, нагласила је Мишчевић и додала да ће преговарачки тим за политичка питања и политички дијалог бити на нивоу СЦГ, као и да ће на том нивоу бити разматрана и питања одбране и заштите људских и мањинских права.