Слева: Стана Божовић, Кристин Моро и Абдела Загур

Божовић је на конференцији поводом обележавања 5. јуна – Међународног дана заштите животне средине, рекла да укључење борбе против климатских промена у планирање и спровођење мера у енергетици, пољопривреди, саобраћају и изградњи инфраструктуре обезбеђује њихову одрживост и конкурентност.

Она је истовремено нагласила да су то инвестиције које неће бити угрожене елементарним непогодама и природним катастрофама.

Министарство има јасне циљеве и ради на плановима спровођења Споразума из Париза, додала је она и објаснила да се они односе на испуњење административних процедура и конкретних инфраструктурних захвата, праћених променом свести, устаљених пракси и начина пројектовања.

Тема климатских промена постаје глобално све значајнија и потписивање Споразума из Париза захтева потпуну посвећеност испуњењу обавеза и стављању даљег развоја у функцију борбе против климатских промена, указала је Божовић.

Према њеним речима, деловањем у области климатских промена заправо делујемо у секторима управљања отпадом, заштите биодиверзитета, очувања чистог ваздуха, воде и земљишта.

Божовић је изразила солидарност Владе Србије са народом Француске поводом поплава, и додала да су нас догађаји попут поплава у Србији и Француској подсетили на значај борбе против климатских промена и превенције последица природних катастрофа.

Према међународном праву, за ступање на снагу поменутог споразума, потребно је да Србија припреми закон о његовој ратификацији, који потом усваја Народна скупштина, објаснила је она.

Министарство је, како је прецизирала, припремило потребни материјал за започињање ове процедуре, а циљ је да закон буде усвојен до средине 2017. године.

Ратификацијом и озбиљним приступом спровођењу, Србији се отварају додатне могућности за коришћење међународних фондова, као што су Зелени климатски фонд, Адаптациони фонд, али и билатералних, како са ЕУ, тако и са њеним државама чланицама.

За спровођење Споразума предвиђена је изградња постројења за прераду отпадних вода и подизање степена рециклаже, сепарације отпада, али и изградња регионалних депонија.

Примерима добре праксе и уз јачање сарадње са локалним заједницама и успостављање приватно-јавних партнерстава, у периоду пре и од почетка спровођења Споразума, Србија ће успети да смањи емисије из сектора отпада и допринесе националним циљевима смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште до 2030. године.

У сектору енергетике, планиране мере за смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште конципиране су на повећању енергетске ефикасности и коришћењу обновљивих извора енергије.

Спровођење Споразума, уз потпуну посвећеност Министарства, захтева и спремност локалних самоуправа, због чега је са УНДП инициран пројекат који има за циљ да идентификује могућности смањења емисија у општинама.

Циљ Министарства и УНДП јесте да се за приоритетне активности идентификују извори, обезбеди финансирање и започне реализација.

Идеја је да се потенцијална технолошка решења пронађу у иновацијама српске науке и привреде, како би се на овај начин и додатно подстакла производња и развој науке на националном нивоу, кроз директну примену.

Такође, ускоро ће почети израда стратегије борбе против климатских промена са акционим планом, који има за циљ смањење емисија, уз јасно дефинисане финансијске потребе, али са освртом на добити у систему здравствене заштите и унапређења стандарда живота.

Стратегија ће, такође, дефинисати и изворе финансирања приоритетних акција.

На конференцији, одржаној у Амбасади Француске у Београду, учествовали су и амбасадор Француске Кристин Моро, амбасадор Краљевине Мароко Абдела Загур и стални представник УНДП-а у Србији Ирена Војацкова-Солорано.