Број домаћинстава обухваћених узорком повећан је са 3.900 на више од 6.700 домаћинстава, а оквир за избор узорка био је Попис становништва, домаћинстава и станова 2002. године, наводи се у саопштењу и додаје да је анкетом обухваћено 20.947 особа.

О радној активности анкетирано је 17.728 особа, старости од 15 и више година, док је 3.219 особа било млађе од 15 година. Према претходним резултатима ове анкете, активних лица било је 3.596.282 (55,5 одсто), а неактивних 2.888.978 (44,5 одсто).

Запослених је било 2.930.846, што је 45,2 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година. Незапослених лица било је 665.436, односно 10,3 одсто од укупног броја становника старих 15 и више година.

Стопа незапослености у Републици Србији, коју чини учешће незапослених у укупном броју активних становника (запослени и незапослени), износила је 18,5 одсто, и то 15,1 одсто за мушко и 22,9 одсто за женско становништво.

Стопа незапослености у централној Србији износила је 18,4 одсто, и то 15,2 одсто за мушко и 22,3 одсто за женско становништво, а у Војводини 18,8 одсто, и то 14,7 одсто за мушко и 24,4 одсто за женско становништво.

У Београду стопа незапослености износила је 17,3 одсто, и то 15,6 одсто за мушко и 19,2 одсто за женско становништво.

Потреба за спровођењем истраживања о радној снази појавила се у свету почетком тридесетих година 20. века након велике економске кризе, а прво истраживање о радној снази спроведено је 1940. у Сједињеним Америчким Државама, подсећа се у саопштењу.

Прва европска земља која је спровела истраживање из области тржишта рада била је Француска (1950. године), а један од главних разлога због кога се у Европи са таквом врстом истраживања каснило био је тај што су све западноевропске земље располагале алтернативним изворима информација у вези са радном снагом. То су, пре свега, садржајне и обухватне евиденције о незапослености које су ове земље водиле због исплаћивања накнада за незапослене.

Стварањем Европске заједнице, касније Европске уније, наметнула се потреба за постојањем јединствених дефиниција које би биле примењиване у свим земљама у циљу међусобне упоредивости података, па је од 1983. до 1991. године примењивана прва јединствена методологија коју су сукцесивно прихватале земље тадашње Европске заједнице, а на овим дефиницијама заснована је и методологија Анкете о радној снази, која је код нас спровођена од 1994. до 2003. године, наводи се у саопштењу.


Анкета о радној снази за 2004. годину у Републици Србији (врста датотеке: PPS; величина: 380KB)

НАПОМЕНА: Да бисте датотеку пребацили на диск свог компјутера, кликните десним тастером миша на линк и одаберите опцију "Save target as..." (важи за Internet Explorer) или "Save link as..." (Netscape, Mozilla).