Војислав Коштуница

Коштуница је, обраћајући се учесницима овог скупа, подсетио на огромне потенцијале који постоје у развоју комуникационе инфраструктуре која, преко Србије, повезује Европу са истоком, југом и Блиским истоком. Он је указао на могућности развоја транспортне, енергетске и комуникационе инфраструктуре на Коридору 10 и Коридору 7 (Дунаву), одобравања концесионих аранжмана, као и развоја подручја индустријских паркова.

Председник Владе нагласио је да постоји више разлога због којих укупни политички, економски и законодавни оквир за страна улагања у Србији постаје све повољнији и сигурнији.

У Србији је прошле године остварен раст бруто друштвеног производа за 8,3 одсто, који је био и највећи у последњих 25 година, као и раст производне активности и продуктивности у прерађивачкој индустрији, уз повећање зарада и јавних прихода, подсетио је он.

Коштуница је напоменуо да је тај раст пратило и повећање спољнотрговинског дефицита земље, уз напомену да је, насупрот томе, остварена макроекономска стабилност која је пратила убрзани раст домаће привреде.

У прва три месеца ове године забележен је пораст извоза за 52 одсто, што представља праву добру вест и заједнички успех Владе Србије и привреде. Раст извоза остварен у првом кварталу је изванредан, при чему је, што је веома важно, увоз смањен за 11 одсто, објаснио је Коштуница и додао да је повећање извоза добрим делом резултат првих позитивних ефеката приватизације и реструктурирања предузећа.

Он је посебно указао на садашњи систем слободне трговине у југоисточној Европи, у којој Србија и Црна Гора примењује 7 споразума о слободној трговини, а који би требало да буде унапређен у јединствен регионални споразум за тржиште које броји више од 65 милиона потрошача, по угледу на ЦЕФТА споразум.

Такође, председник Владе је подсетио да је порез на добит предузећа у Србији, који износи 10 одсто, најнижи у Европи и оценио да то сигурно има ефекта и на конкретне резултате у привлачењу страних инвестиција.

Према његовим речима, нове инвестиције у овој години процењују се на око 600 милиона долара, а према статистици, у Србији ради више од хиљаду страних компанија. Трансформација државне у приватну својину снажан је подстицај за економски раст, при чему приватни сектор сада ствара приближно 50 одсто друштвеног производа Србије.

Коштуница је истакао да приватизација мења српску економију набоље и да се тај процес сваког дана убрзава. Он је прецизирао да приход од приватизације у првом кварталу ове године износи 16 милијарди динара, што је четири пута више у односу на прошлу годину. Притом, приход од приватизације предузећа износи 3,7 милијарди динара, чиме је већ премашен укупан прошлогодишњи износ.

Указујући на законодавне активности Владе Србије, Коштуница је навео да је Скупштина Србије усвојила више од 100 закона које је предложила Влада и подсетио да су сви они усклађени с европским законодавством.

Влада Србије гради уређену правну државу, утемељену на искуствима земаља чији су динамични привредни успони и успешно обављена транзиција били подстакнути стварањем ваљаног правног амбијента, поновио је он.

Председник Владе упознао је стране инвеститоре и са резултатима које је Влада постигла у процесу европских интеграција и оценио да позитивна Студија о изводљивости представља преломну тачку у заједничком раду на томе да се уређена земља поведе у правцу тих интеграција.

Отворили смо врата европског пута и сада извесно знамо и куда идемо, и шта све на том путу треба да урадимо како бисмо постали пуноправни члан Европске уније, поручио је Коштуница и додао да нас хватање у коштац са све тежим изазовима уверава у то да смо спремни и способни да сами успешно решавамо проблеме.

Он је оценио да наша земља поново постаје поуздан и важан партнер у изградњи мира, демократије и одрживе стабилности. Влада Србије снажно афирмише поруку да се сви у региону морамо држати европских начела и вредности, што нас обавезује на то да заједнички чувамо стабилност, што пре свега значи да се мора поштовати непроменљивост свих међународних граница у региону, нагласио је Коштуница.

Говорећи о проблему Косова и Метохије, председник Владе је истакао да се проналажење компромисног решења за јужну покрајину мора учинити тако да се уваже интереси оба народа, као и да нас до трајне стабилности и у земљи и региону води само решење којим ниједна страна не добија све и ниједна не губи све, што значи да морамо трагати за специфичним решењем које обезбеђује једну врсту проширене аутономије за покрајину.

Србија у пуној мери поштује и примењује политику интеграција која води Европској унији, нагласио је он и изразио уверење да Србија и Црна Гора имају историјску прилику да се заједно и убрзано прикључе Европи.

Председник Владе је оценио да сада, када се цела Европа уједињује, није време за расипање енергије и трошење снаге у нашем међусобном разједињавању. Он је поручио да је потребно да следимо европски дух интеграција и сабирамо заједничку снагу у настојању да државну заједницу што пре уведемо у ЕУ.

У име Владе Републике Србије Коштуница је позвао на општи друштвени консензус у остваривању европских вредности и циљева земље јер је дошло време да стварамо европску будућност за нашу земљу.

Милан Париводић

Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић навео је на скупу да је Србија земља стабилна за инострана улагања и додао да је економски амбијент побољшан у односу на претходне године.

Париводић је нагласио да у земљи и даље постоје нерешени политички проблеми, као што су проблеми Космета и Црне Горе, али да решавање тих проблема неће угозити инвеститоре.

У Србију, између осталог, треба улагати јер има добар географски положај, преко њене територије прелазе коридори 10 и 7, а земља се налази у средини нове зоне слободне трговине, истакао је Париводић.

Он је подсетио на то да је инфлација са 112 одсто, колико је износила 2000. године, смањена на прошлогодишњих 13,7 одсто, да је бруто друштвени производ у порасту, да је побољшано банкарско тржиште, док су трошкови радне снаге најнижи у региону, као и стопа пореза на добит предузећа која износи 10 одсто.

	Предраг Бубало

Министар привреде у Влади Србије Предраг Бубало указао је на то да је Србија у протеклом периоду донела низ економских закона који су усклађени с прописима ЕУ и који су у великој мери допринели побољшању економског амбијента у земљи.

Бубало је напоменуо да се приватизација у Србији убрзава, као и да расте број друштвених предузећа која се налазе у процесу реструктурирања. Стабилна макроекономска политика, транспарентност рада државних институција, јединствена пореска политика и царинске олакшице представљају само неке од разлога због којих страни инвеститори треба да улажу у Србији, закључио је он.

Министар за капиталне инвестиције у Влади Србије Велимир Илић је, учествујући на самиту, изјавио да су грчке фирме, које све више улажу у нашу земљу, увиделе да Србија није више земља високог ризика и да је ситуација у њој знатно стабилизована.

Он је истакао да је наша земља, после дугих година санкција и времена бомбардовања, поново постала центар југоисточне Европе у саобраћају.

Изградња Коридора 10 је од изузетног значаја за Србију јер ће је повезати са морем, а пре свега, са луком Солун, оценио је он и додао да ће тај аутопут повезати средњу Европу са Солуном и повећати транзит кроз Србију.

Министар је навео да је у оквиру тог коридора у току реконструкција 18 мостова, као и електрификација и обнова инфраструктуре. Он је напоменуо да све те пројекте финансирају Европска банка за обнову и развој и Европска инвестициона банка.

На дневном реду заседања Скупштине Србије налази се концесија за пут Београд-Пожега за коју је заинтересована једна грчка фирма, подсетио је он и најавио и брзо расписивање концесије за регион Баната.

Илић је, говорећи о инфраструктури и телекомуникацијама, навео да ће грчка фирма "ОТЕ", која има 20 одсто акција у "Телекому Србија", имати одређену предност приликом предстојеће приватизације тог јавног предузећа.

Према његовим речима, фирме из Грчке заинтересоване су и за хотел "Славија", о чијој ће приватизацији Влада Србије донети одлуку на седници 12. маја, а постоји интересовање и за друге хотеле у центру Београда, као и један на Копаонику. Истовремено, Илић је указао и на значај присутности грчких банака у Србији за развој наших малих и средњих предузећа.