Фото: Фонет

Дачић је присуствовао свечаности "Заштита културе сећања на заједничке жртве страдања у Другом светском рату", поводом отварања првог сегмента изложбе српске академске дијаспоре "Истина о Јасеновцу", која ће почетком 2017. године бити приказана у Њујорку, као и потписивања Меморандума о сарадњи српске и јеврејске академске заједнице на очувању културе сећања на жртве у Другом светском рату.

Он је том приликом рекао да је обавеза свих да учине све да се злочини никада не забораве како се не би поновили, посебно у ери када се не само негирају, већ и оправдавају.

Дачић је истакао да је свечаност поводом 75 година од оснивања усташког логора у Јасеновцу, скроман допинос свеопштим напорима на спречавању ревизије историје и на заштити сећања на све српске жртве 20. века, а посебно на Јасеновачке великомученике.

Сусрет историчара Грајфа, Литучија и Кнута Торесена са Емиром Кустурицом, како је нагласио, дао је додатни импулс ближем повезивању не само личном, већ и институционалном.

Наиме, биће потписани историјски Меморандуми о разумевању Андрић института и Института за Холокауст из Тел Авива, Института за Јасеновац из Њујорка, Института за упоредно право и Етнографског института САНУ, рекао је Дачић.

Први потпредседник Владе је додао да ће бити отворене групе и катедре за изучавање Холокауста и геноцида у Југославији од 1941-1945 године, па ће у Београду и Андрићграду бити одржаване и светске конференције у овој области, већ од следеће године.

Он је нагласио да је скуп мисија очувања тековина човечанства и универзалних вредности свих народа света и има за циљ умрежавање слободољубиве авангарде и интелектуалне елите.

Савезници су у Другом светском рату однели војну победу, али поставља се питање, 75 година након почетка Другог светског рата, да ли је 1945. године добијена и битка против фашисоидних идеологија, попут нацизма и усташтва, које су биле тамнице народа и фабрике смрти са бројним мучилиштима и логорима истребљења, истакао је Дачић.

Према његовим речима, покушаји ревизионизма су "позив на буђење" и позив на подизање свести о опасностима рестаурације фашисоидних идеологија у време узнапредованог технотроничног друштва и великог утицаја друштвених мрежа и интензивирања мигрантске кризе у Европи.

Први потпредседник Владе је оценио да свакако тај скуп неће променити свет нити ће успети да искорени мрачне идеологије којима је, на жалост, и данас бременит, али идеја свих учесника на пројекту Јасеновца је да се изложбом у Њујорку пробуди свест о колективном идентитету и заједничким вредностима које ваља бранити у време великих глобалних промена.

Питање заборава на жртве није неко тамо туђе питање, него се тиче свих нас, јер у време изразите глобалне економске кризе и огромних миграционих кретања по Европи, треба бити на опрезу, да се не упадне у замку екстремних, искључивих идеологија које су и у Првом и у Другом светском рату човечанство довеле на руб деструкције и пропасти, упозорио је Дачић.

Тај пројекат, како је навео, треба да допринесе мобилисању светске јавности и да буде допринос напорима Уједињених нација на очувању универзалних вредности свих народа, као што је тежња миру и слободи, а посебно заштити људских права, као достигнућа човечанства 21. века.

Дачић је изразио уверење да су гарант тога управо Уједињене нације које су донеле бројне резолуције и декларације па и Дурбанску, у чијем финалном документу државе чланице УН осуђују сваки покушај рехабилитације и рестаурације фашизма, нацизма, ксенофобије и насилних националистичких идеологија на основу расних и националних предрасуда.

Универзална Декларација о људским правима је цивилизацијско достигнуће човечанства у коме су садржане вредности достојне човека, а супростављање и спречавање фашисоидних идеологија дужност је свих, због будућности деце и човечанства, закључио је Дачић.

Сегмент изложбе се налази у Музеју српске дипломатије који, према речима Дачића, садржи експонате који говоре о историји земље.

Тако се у Музеју, који, како је додао, треба да буде више отворен за јавност, налази оригинални примерак Нобелове награде додељене Иви Андрићу и његова дипломатска униформа.

Такође постоје и документи које треба представити јавности, међу којима и део преписке Београда и Буенос Ајреса са захтевом за екстрадицију усташког поглавника Анте Павелића, до које никада није дошло.