Москва

Човић је након разговора са замеником министра спољних послова Русије Владимиром Чизовим истакао да приступ проблему Косова и Метохије мора да буде конструктиван и реалан, а да неки елементи УНМИК-овог извештаја за предстојећу седницу Савета безбедности (27. маја) наговештавају да ће се наставити стара пракса.

Не треба оно што није достигнуто објашњавати намером да ће бити достигнуто јер нереални оптимизам, неумерени приступ и било која врста еуфорије може да нам се освети, што је показало и време иза нас, оценио је Човић.

Према његовим речима, Москва такође има велике резерве према садржају извештаја и намерава да оспори све што је у њему нереално.

Човић је објаснио да се не бежи од чињенице да је на Космету остварен неки напредак, уз напомену да је он још увек недовољан. Он је, између осталог, подсетио на то да се од 230.000 избеглих са Космета вратило 12.500, од тога 5.500 Срба, а само њих 1.000 организовано.

Говорећи о предлогу за отварање дијалога између Београда и Приштине, Човић је оценио да до разговора мора доћи јер уколико се не отвори стварни дијалог између Београда и Приштине, нема ни реалног начина да се проблеми на Косову и Метохији реше.

Морамо да оставимо по страни све што је било и као зрели и одговорни људи који представљају грађане на овим просторима седнемо и разговорамо о свим згодним и незгодним питањима, нагласио је Човић и додао да у том процесу не сме бити искључивости ни са једне стране јер се не сме дестабилизовати регион.

Према његовим речима, став Русије је реалан и по питању журбе са решавањем коначног статуса Космета, која може да пошаље погрешан сигнал. Он је рекао да Космет не може да се гледа издвојено, већ је пре свега део региона, али да модел примењен тамо може бити опасан преседан, који ће бити употребљен у другим, сличним проблематичним амбијентима широм Европе и света, што је, како је навео, и руска страна више пута поновила.

Председник Координационог центра наставиће консултације са руским званичницима сутра, сусретом са министром спољних послова Русије Сергејом Лавровим и председницима Комитета за међународне послове Доњег и Горњег дома руског парламента Константином Косачовим и Михаилом Маргеловим.