Поледица је у интервјуу за нови број "Магазина Бизнис" објаснио да то земљи отвара могућост за већи транспорт робе, изградњу нових логистичких центара и привлачење инвестиција.

Пруга Београд–Будимпешта је, како је навео, прва пруга за брзине до 200 километара на час и налази се на железничком коридору 10б, који је најважнији железнички коридор не само за Србију, већ и у овом делу Европе.

Поред тога, ова пруга је први пројекат изградње железнице који на тлу Европе раде кинески извођачи, што има додатни значај за афирмацију Србије као кључног партнера Кине у области саобраћаја у механизму сарадње са 16 земаља централне и источне Европе, указао је државни секретар.

Према његовим речима, ова пруга ће повезати Трансевропску транспортну мрежу и експресну Евроазијску железницу, преко Истанбула, а уједно је и наставак поморског и копненог новог пута свиле из Луке Пиреј према средњој Европи.

Он је оценио да је Самит шефова влада Кине и 16 земаља централне и источне Европе у Риги био веома важан и успешан за Србију, с обзиром на то да су потписани уговори за неколико великих инфраструктурних пројеката.

Поледица је подсетио на то да је потпредседник Владе и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић потписала уговоре за три инфраструктурна пројекта, вредна 734 милиона евра, за пројекат Београд– Будимпешта (деоница Београд–Стара Пазова), за аутопут Сурчин–Обреновац и за Сектор Б обилазнице око Београда.

Комерцијални уговор за реализацију прве фазе пројекта Београд–Будимпешта, од Београда до Старе Пазове, вредан је 319 милиона евра, прецизирао је он.

Уговор са конзорцијумом кинеских компанија ''China Railway International'' и ''China Communications Construction Company'', како је објаснио, предвиђа изградњу двоколосечне пруге дужине 34,5 километара од станице Београд–Центар до Старе Пазове за брзине до 200 километара.

Такође, уговор предвиђа да у пројекту 46 одсто буде учешће радова и набавке робе некинеског порекла, што значи да је обезбеђен значајан простор за домаће компаније да учествују у изградњи, истакао је Поледица.

Он је, када је реч о рационализацији у "Железницама Србије", подсетио на то да је формирана Међуресорна радна група од представника релевантних државних институција, менаџмента железничких компанија и репрезентативних синдиката са циљем да се што пре утврде критеријуми на основу којих ће бити дефинисани вишкови запослених, као и висина потребних средстава за отпремнине.

Предузећа "Железнице Србије", "Инфраструктура железнице Србије“, "Србија воз“ и "Србија карго“ су, како је напоменуо, усвојили планове оптимизације радне снаге за период од 2016. до 2020. године, сходно којим би до краја године требало да се смањи број запослених за најмање 2.700.

То ће, са природним одливом у току 2016. године, представљати смањење за приближно 3.000 запослених, закључио је државни секретар.