Михајловић је том приликом позвала земље региона да заједно раде и граде упркос разликама, истакавши истовремено да се преговарачки процес наше земље са Европском унијом одвија споро, што није у складу са напретком Србије у спровођењу реформи.

Она је изразила очекивање да ће бити отворена нова преговарачка поглавља, што ће бити потврда постигнутих резултата, указавши на чињеницу да се и сама ЕУ суочава са великим безбедносним изазовима, мигрантском кризом, тероризмом, појачаним радикализмом и свим видовима екстремизма.

Западни Балкан дели исте изазове и зато морамо радити заједно, уз подршку политици проширења, поручила је Михајловић, додавши да Србија не прави разлике у приоритетним циљевима када су у питању унутрашње реформе, европске интеграције и регионална сарадња.

Она је поновила да је Србија дубоко посвећена европским интеграцијама, истичући да нам је то најважнији спољнополитички циљ због којег спроводимо непопуларне, али неопходне мере.

Доказ да оне дају резултат јесте и то што је Србија једна од малобројних земаља која је успела да оствари раст бруто друштвеног производа од 2,7 одсто у овим тешким временима, уз очекивање да ће тај раст у наредној години бити 3,5 одсто, указала је Михајловић.

Она се осврнула и на чињеницу да је Србија сада на 47. месту "Дуинг бизнис листе" Светске банке, која рангира 190 земаља света по условима пословања, и што је међу десет најбољих земаља у свету по спровођењу реформи.

Михајловић је још једном истакла потребу инфраструктурног повезивања региона, на чему се интензивно ради.

Према њеним речима, укупна вредност пројеката у саобраћају који су у току износи четири милијарде евра, од чега три милијарде спадају у путну инфраструктуру, а милијарда евра у железничку.

Укупна вредност нових пројеката у наредне четири године за саобраћај износи 4,87 милијарди евра, а од тога је 2,8 милијарди планирано за путеве, а две милијарде за железницу, прецизирала је она.

На самиту у Сарајеву учествују делегације Албаније, Аустрије, Белорусије, Бугарске, Црне Горе, Чешке, Хрватске, Италије, Мађарске, Македоније, Молдавије, Пољске, Румуније, Словачке, Словеније, Србије и Украјине.

Централноевропску иницијативу (ЦЕИ) су 1989. године основале Аустрија, Италија, Мађарска и тадашња СФР Југославија, а данас има 18 чланица, наводи се у саопштењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.