Дачићу је позив за поменути скуп упутио министар спољних и европских послова Републике Хрватске Давор Иво Штир, у својству актуелног председавајућег Процесу сарадње у југоисточној Европи.

Министар спољних послова у Влади Србије отказао је учешће на састанку у Загребу имајући у виду последња јавна иступања Штира, која одударају од основних принципа поштовања добросуседских односа и промоције регионалне сарадње и која нарушавају достигнути ниво поверења и разумевања темељних вредности сарадње и поштовања националног интегритета.

Влада Србије и први потпредседник Владе у више прилика истакли су своју посвећеност даљем развоју сарадње у региону и очувању стабилности региона.

Европска унија и бројни други партнери оценили су улогу Србије у том процесу као кључну, а Србија је у више наврата истакнута као сидро стабилности региона.

Насупрот томе, Хрватска, која се декларативно залаже за европску интеграцију региона и јачање регионалне сарадње, својим конкретним чињењем показује управо супротне тежње, и то се мора са жаљењем констатовати.

За разлику од периода када је преговарала о чланству у ЕУ, Хрватска се као чланица Уније понаша на начин који је у супротности са основним вредностима и постулатима на којима је Унија саздана.

Више пута је Србија указивала на потребу да се хрватске власти дистанцирају од покушаја рехабилитације Независне државе Хрватске, која је у историји остала записана као фашистичка и усташка творевина, чији су челници извршили бројне зверске злочине и геноцид над припадницима српског, јеврејског и ромског народа.

То се односи не само на рехабилитацију Степинца, већ и на коришћење усташког поздрава „За дом спремни“, називање улица именом усташког министра Милета Будака, подизање споменика усташком терористи Барешићу, и друго.

У реаговањима хрватских званичника, пре свега Штира, приметан је критички дискурс не према зверствима која су чињена током периода НДХ, већ управо супротно – према легитимним захтевима Србије да се Хрватска, као чланица Европске уније, огради од такве прошлости и санкционише сваки покушај ревизионизма усташке политике.

Србија је земља која је у Другом светском рату дала огроман допринос борби против фашизма и која је, за разлику од НДХ, била на страни сила победница. Од такве политике Србија није, нити ће икада одступити. За нас је то вредносно питање, око кога не може бити компромиса.

Упркос свему томе, дубоко смо уверени у то да чак ни различита историја не треба да буде препрека међусобним односима и да је нужно потребно да се усредсредимо на питања од заједничког интереса и да заједнички радимо у бројним областима са само једном идејом водиљом – да идемо напред и да гледамо у будућност, а не на прошлост, наводи се у саопштењу Министарства спољних послова.