Фото: Танјуг

Састанак је био посвећен реализацији постојећих пројеката које финансира ЕУ, као и припремама за будућу финансијску помоћ Европске уније.

Том приликом је истакнута важност националних секторских политика и стратегија које подупиру ефикасно коришћење помоћи Европске уније, Јединствене листе приоритетних инфраструктурних пројеката и Националног одбора за инвестиције, као примера добре праксе у региону.

Јоксимовић, која је и национални ИПА координатор, нагласила је да је много тога урађено у процесу програмирања и спровођења ИПА програма.

Она је навела да је важно указати и на изазове који се јављају у њиховој реализацији, као и на решеност Србије да у потпуности сарађује са партнерима у циљу квалитетног и ефикасног управљања ИПА фондовима.

У том контексту, како је нагласила, Одбор за праћење ИПА дошао је до врло конкретних и оперативних закључака који ће помоћи да се резултати постижу на ефикаснији начин.

Калавера је, истичући да је Србија чврсто на европском путу, оценила да је ефикасно коришћење фондова Уније од кључне важности како би грађани Србије могли да имају реалне користи од реформи и пре и након приступања.

Заједнички је задатак Србије и Европске уније да то и остваре, поручила је она.

Учесници састанка су нагласили потребу за даљим јачањем домаћих институција које управљају финансијском помоћи ЕУ, као и важност да се задрже обучени државни службеници који раде на овим пословима.

Подржани су напори Министарства финансија да се убрзају реализација помоћи ЕУ и припреме за ИПАРД програм (Инструмент за претприступну помоћ за рурални развој), који ће помоћи пољопривредницима и стимулисати рурални развој.

Одбор је упутио позив свим надлежним институцијама да превазиђу застоје у реализацији инвестиционих пројеката локалних самоуправа, који се односе на отпад и отпадне воде, како би у будућности могли добро да се искористе већи фондови за еколошке пројекте.

Истовремено, Одбор је нагласио значај програма прекограничне сарадње и поздравио започињање програма са Бившом Југословенском Републиком Македонијом.

Одбор за праћење ИПА састаје се једанпут годишње како би пратио спровођење финансијске помоћи Србији и реализацију пројеката у оквиру ИПА – главног финансијског инструмента Европске уније за помоћ Србији.

У оквиру ИПА, Србија би требало да добије средства у износу од 1,5 милијарди евра у периоду од 2014. до 2020. године.

ЕУ је убедљиво највећи донатор у Србији и у протеклих 16 година је донирала више од три милијарде евра бесповратних средстава у оквиру ИПА и других финансијских инструмената за најразличитије области.

Реч је о економском и социјалном развоју, образовању, животној средини, иновацијама и предузетништву, пољопривреди, владавини права и реформи јавне управе, наводи се у саопштењу Канцеларије за европске интеграције.