Фото: Фонет

Антић је, приликом обиласка Термоелектране "Никола Тесла А", у друштву директора Генералног директората Европске комисије за суседску политику и проширење Кристијана Данијелсона, шефа Делегације ЕУ у Србији Мајкла Девенпорта и в. д. директора ЕПС-а Милорада Грчића, изразио очекивање да ће Србија веома брзо отворити Поглавље 15, које се односи на енергетику.

Он је указао на то да је велики резултат остварен по питању реструктурирања "Србијагаса" и стварања обавезних резерви гаса, за шта је наша земља добила све позитивне оцене.

До сада је ЕПС уложио више од 200 милиона евра у заштиту животне средине, а планирано је улагање приближно милијарду евра од 2017. до 2026. године да би се у потпуности ускладио рад њихових постројења са европским стандардима у сфери животне средине, поновио је министар.

Најважнији пројекти, како је нагласио, усмерени су на смањење емисија загађујућих материја у ваздух из термоелектрана, што укључује прашкасте материје, сумпорне оксиде и оксиде азота, али такође и на мере које доводе до смањења негативног утицаја рада ЕПС-ових постројења на воду, земљиште и биодиверзитет.

Према његовим речима, очекивани ефекти мера које ће ЕПС применити у области заштите ваздуха до 2026. године јесу смањење емисије оксида азота за 46 одсто, сумпорних оксида за 92 одсто и прашкастих честица за 84 одсто у односу на 2013. годину.

Од 2000. године до сада реализовано је 17 искључиво еколошких пројеката којима се подиже ниво заштите ваздуха, воде и земљишта у Србији. Од тога је шест пројеката примењено уз подршку ЕУ, као једног од најважнијих партнера ЕПС-а у достизању европских еколошких стандарда.

ЕУ је кроз фондове претприступне помоћи ИПА издвојила донације од 58,85 милиона евра за електрофилтере, пречишћавање воде, стално мерење емисије загађујућих материја у термоелектранама, безбедно одлагање пепела.

До сада је ЕПС уградио или реконструисао електрофилтере на 14 термоблокова, чиме су смањене емисије прашкастих материја, пројекти за смањење емисија азотних оксида урађени су на три блока, а један пројекат је у току.

План је да се пројекти денитрификације ураде и на још четири блока снаге већ од 300 мегавата. Значајне ефекте на бољу заштиту животне средине имају и модернизације и ревитализације термоелектрана којима се уградњом савремене опреме подиже ниво ефикасности блокова.

У систему ЕПС-а ради укупно шест термоелектрана на лигнит, укупне снаге 4.302 мегавата. Преосталих 30 одсто енергије ово предузеће производи у хидроелектранама.