У саопштењу се наводи да припрему техничке документације финансира Влада Шведске кроз Шведску агенцију за међународни развој и сарадњу (СИДА), у оквиру програма „Подршка развоју инфраструктуре у области заштите животне средине” (ПЕИД).

Градоначелник Ниша Дарко Булатовић навео је да је много пута до сада најављивана израда постројења за пречишћавање отпадних вода, али да овога пута заиста и почиње реализација пројекта који је од изузетне важности за грађане Ниша.

Према његовим речима, када постројење буде завршено повећаће се капацитети за пречишћавање отпадних вода и више од 20.000 тона муља биће уклоњено из Нишаве.

Уверен сам у то да ћемо, као локална самоуправа, посао који нам предстоји урадити на време и да ћемо, у складу са плановима, изградњу постројења започети 2019. године, додао је Булатовић.

Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић рекла је да су пажљиво пројектовање и припрема документације од суштинског значаја за успешност пројекта.

Божовић је истакла да је до сада урађена студија изводљивости, преко ЕИСП пројекта, што је финансирала Шведска развојна агенција, а коју је усвојило Градско веће Града Ниша, чиме су се стекли услови за приступ припреми и комплетирању техничке документације са тендером.

Она је објаснила да је следећи корак припрема техничке документације кроз ПЕИД програм, који ће омогућити изградњу једног од највећих инфраструктурних пројеката у области заштите животне средине.

Пројекат у Нишу обухвата шест значајних инфраструктурних компоненти, чија је процењена вредност на више од 50 милиона евра и преко 35 километара градске канализационе мреже, као и пречишћавање отпадних вода из система за водоснабдевање, напоменула је Божовић.

Према њеним речима, развој неопходне инфраструктуре у области управљања водама у Нишу омогућила је Шведска, највећи билатерални донатор Србије у области заштите животне средине, са укупно 100 милиона евра инвестиција.

Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин указао је на важност улагања у пројекте у области животне средине који ће омогућити здрав и квалитетан живот свих грађана, додавши да Србија стоји пред истим и трајним процесом кроз који је Шведска прошла.

Готово све отпадне воде у Шведској се пречишћавају и то је довело до тога да се данас у центру Стокхолма може ловити лосос и пастрмка. На основу тог искуства, знамо да је само питање времена и упорности пре него што се то оствари и у Нишу, навео је Лундин.

Пројекат прикупљања и пречишћавања отпадних вода за Град Ниш подразумева припрему документације за шест компоненти:

1. Постројење за пречишћавање отпадних вода (ППОВ) Ниш;
2. ППОВ Ниш – додатни третман муља;
3. Главни колектори до ППОВ Ниш;
4. Реконструкција колектора у Нишу;
5. Проширење колекторске мреже;
6. Постројење за пречишћавање питке воде Медијана – третман воде од прања филтера.

Србија пречишћава приближно осам одсто комуналних отпадних вода и до 2041. године треба да се у потпуности усагласи са европским стандардима за ову област и изгради 320 постројења за пречишћавање отпадних комуналних вода.

Пројекат сакупљања и прераде отпадних вода у Нишу биће један од првих, додаје се у саопштењу.