У саопштењу се наводи да минимални износ средстава не би требало да буде мањи од један одсто укупног буџета општина и градова.

Такође, данас је усаглашен и став да би изменама поменутог закона требало да се пропишу обавезни рокови за расписивање конкурса за пројектно суфинансирање медија од стране локалних самоуправа, како би сви медији, па и они на језицима националних мањина, на почеку буџетске године располагали средствима за реализацију пројеката од јавног значаја.

Представници савета националних мањина предложили су да се формира редакција на мањинским језицима у оквиру Радио-телевизије Србије (РТС) и затражили подршку Министрарства културе и информисања у праћењу законске обавезе по којој приватизовани медији морају да поштују програмску шему и након приватизације.

Државни секретар Министарства културе и информисања Нино Брајовић подсетио је на то да је у 2016. години за медије који информишу на језицима националних мањина из републичког буџета и буџета АП Војводине издвојено више новца него за све остале медије, не рачунајући буџетска издвајања за јавне сервисе.

Брајовић је истакао да је мањинским медијима припало више од 305.000.000 динара а свим осталим медијима 215.000.000 динара, што значи да је за пројектно суфинансирање медија на језицима националних мањина издвојено 33 одсто више средстава у односу на остале медије.

Тај тренд биће настављен и ове године, уз настојање да издвајања расту у складу са повећањем буџета Министарства, чиме ћемо наставити да поштујемо високе стандарде када је реч о информисању и положају националних мањина, рекао је он.