У саопштењу се наглашава да нису тачни наводи суда у Колмару, који је данас одлучивао о захтеву за изручење Рамуша Харадинаја Србији, и указује на то да је наша земља у потпуности испоштовала све процедуре и захтеве.

То је и суд потврдио у својој изреци пресуде – да су испуњени услови за разматрање захтева за екстрадицију, који је Србија доставила у јануару 2017. године.

Наиме, то значи да је у потпуности испоштована процедура која је прописана Европском конвенцијом о екстрадицији и да је Србија, уз захтев за изручење, доставила и Решење о спровођењу истраге, Решење о одређивању притвора, као и Наредбу о издавању потернице.

Наведени документи били су довољни да француски органи и на основу тога утврде да су испуњени сви неопходни услови потребни за изручење Харадинаја.

Министарство истиче да се Наредба о проширењу истраге од јануара ове године, која је донета и прослеђена суду у Колмару, односи на исти предмет којим се Харадинај терети за ратне злочине почињене на Космету и представља саставни део првобитне истраге (и истрага и проширење истраге представљају делове једног истог поступка).

Са друге стране, потерница за Харадинајем, која је расписана 2004. године, обухвата и проширену истрагу, самим тим што наредба за проширење истраге представља део једног истог предмета, што је указано и достављено суду, по њиховом налогу из марта ове године.

Министарство указује на то да је суду такође доставило и додатну документацију која не представља допуну захтева за изручење, већ објашњење да се Харадинај не терети за иста дела пред српским органима, као што се процесуирао пред Хашким судом.

Наиме, Харадинајева одбрана је истицала да је против њега већ правоснажно окончан поступак пред Хашким судом и да је ослобођен свих оптужби за које му се наводно поново суди пред српским органима.

Управо појашњење које је Србија проследила потврђује да се пред Тужилаштвом за ратне злочине против Харадинаја води поступак за догађаје који су се догодили у јуну 1999. године, а који нису били обухваћени поступком пред Хашким судом, где му се на терет стављају догађаји из 1998. године.

Иако је наведена документација благовремено достављена, суд је одржао још једно рочиште почетком марта, на којем је додатно затражио од Србије да достави одговоре у вези са изменама кривично-правног система Србије, што је и учињено.

Реч је, како се наводи, о појашњењу новог закона о кривичном поступку, тужилачке истраге, као и делова Кривичног законика, који се односе на прописане максималне казне за дело стављено на терет, као и рокове застарелости за кривична дела ратни злочини.

У сваком случају, Србија је, уз сво поштовање како домаћих, тако и међународних процедура о екстрадицији, доставила сву потребну документацију и више него довољно потребних доказа и чињеница, додаје се у саопштењу.