Брнабић је том приликом навела да овим системом држава коначно постаје сервис грађана, додавши да ће када електронска размена података заживи у целој Србији, то значити уштеду од приближно 245 милиона динара, 6,7 милиона докумената и шест милиона сати чекања мање.

Сада се постиже оно о чему смо говорили, а то је да грађани не троше своје време на сакупљање папира које држава већ има, нагласила је она, уз оцену да је Лозница, по великом броју критеријума, једна од најефикаснијих и најрационалнијих локалних самоуправа у Србији.

Према њеним речима, та општина је испод оптимума по броју запослених, а одлуком о максималном броју запослених 2015. године било јој је дозвољено да запосли још између 100 и 130 људи, што није искоришћено.

Брнабић је навела да Лозница са таквим бројем запослених пружа све услуге грађанима, при чему штеди новац у буџету и може да га инвестира у социјалну заштиту, помоћ породиљама, породици са децом и друго.

Она је најавила да је следећи корак да се у сарадњи са МУП-ом заврши пренос држављанства у електронски облик, који ће, ако се споји са електронским матичним књигама, омогућити стварање централног регистра становника.

Брнабић је, пре обиласка шалтера и праћења процедура које службеници спроводе, одржала састанак са представницима Скупштине града, градоначелником и представницима градске управе.

Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да европски пут Србије подразумева нови систем вредности и нове стандарде који ће омогућити да будемо једна од земаља које услуге државне и локалне администрације приближавају грађанима.

Информационим системом еЗУП је у првој фази повезано 14 база података шест великих институција у Србији – матичних књига Министарства државне управе и локалне самоуправе, база МУП-а, Пореске управе, Фонда ПИО, Националне службе за запошљавање и Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Систем ће сукцесивно почети да користи један по један орган јавне управе, а до краја године би требало да сви органи размену података врше коришћењем овог система.

То омогућава доследну примену принципа да органи управе немају право да траже од грађана изводе, уверења и потврде о подацима који се воде у службеним евиденцијама, већ да их прибављају сами.