У саопштењу се наводи да је избеглички статус у Србији, услед ратова од 1991. до 1995. године, добило 618.000 људи (266.000 из Босне и Херцеговине и 330.000 из Хрватске).

Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.

Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према више од милион миграната из Азије и Африке који су прешли преко територије Србије, као и према више од 6.000 њих који су тренутно смештени у прихватним и центрима за азил.

У протеклих 20 година, Влада Србије континуирано ради на решавању проблема лица која су морала да напусте своје домове током сукоба на простору бивше Југославије.

И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено.

Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.

До сада је значајан број избегличких породица остварио трајно решење, и добио помоћ у економском оснаживању.

У Србији за процес трајне интеграције избеглица надлежна је Комисија за координацију процеса трајне интеграције избеглица у складу са Националном стратегијом за решавање питања избеглица и интерно расељених за период од 2015. до 2020. године.
Уз Комесаријат за избеглице и миграције, који је водећа институција у овој области, Комисију, на чијем челу је вршилац дужности председника Владе и министар спољних послова Ивица Дачић, чине и представници надлежних министарстава и Канцеларије за европске интеграције.

Сви надлежне институције су активно укључене у спровођење Регионалног стамебног програма, уз посебно ангажовање министра без портфеља задуженог за европске интеграције Јадранке Јоскимовић.

У периоду од 2008. до 2016. године, из буџетских средстава Србије, омогућено је да се у 171 јединици локалне самоуправе, укључујући и општине на Косову и Метохији, стамбено збрине више од 5.700 породица избеглица и интерно расељених лица и то доделом 4.828 пакета грађевинског материјала и 947 сеоских кућа са окућницом.

Такође, овим средствима омогућено је да се економски оснажи више од 4.700 породица избеглица и интерно расељених лица.

Велики број стамбених решења биће обезбеђен и захваљујући Регионалном стамбеном програму (РСП), заједничком вишегодишњем програму који се финансира донаторским средствима, а има за циљ да стамбено збрине најугроженије избегличке породице у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и Црној Гори.

У оквиру РСП-а до сада је за Србију обезбеђено више од 100 милиона евра који су намењени за решавање стамбених потреба за више од 5.000 избегличких породица.

Обезбеђеним средствима омогућена је додела четири модела стамбених решења: 1.958 станова, 1.620 пакета грађевинског материјала, 968 сеоских кућа са окућницом и 351 монтажна кућа. До краја овог месеца биће уручено хиљадито стамбено решење у оквиру РСП-а, који се у Србији спроводи од краја 2013. године.

Процењује се да је приближно 7.000 избегличких породица и даље у потреби за трајним стамбеним решењем.

Решавање њихових стамбених потреба, како кроз Регионални стамбени програм, тако и средствима из буџета, биће завршено у наредне четири године.

Упоредо са стамбеним збрињавањем избеглица тече и затварање колективних центара.
На врхунцу избегличке кризе 1996. године у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима.

У преосталим колективним центрима, од којих је пет на територији централне Србије и осам на Космету, смештено је још 530 корисника, којима ће у наредном периоду обезбеђена адекватна стамбена решења.

Постојећа ситуација би била свакако повољнија да су земље порекла, а првенствено Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица.

Током више од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у своје земље порекла (75.000 у Босну и Херцеговину и 69.000 у Хрватску).

Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону.

Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње и даље су актуелна нерешена питања доспелих а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузетих станарских права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта.

Оно што је посебно забрињавајуће је изостанак адекватног одговора надлежних институција Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.

Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње.

Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану, додаје се у саопштењу.