Атанацковић је истакла да су у поменути регистар унете зграде регистроване по ранијим прописима, њих приближно 13.800, а за две недеље од када ради Регистар стамбених заједница, регистроване су и 94 нове стамбене заједнице, а још стотинак је у фази обраде, тако да база већ броји више од 14.000 зграда.

Она је нагласила да је Регистар почео са радом пре законског рока – 12. јуна, иако је законом било предвиђено да његово функционисање почне у јануару наредне године.

Регистар стамбених заједница успостављен је у сарадњи са Републичким геодетским заводом (РГЗ), који води јединствену евиденцију и на чијој ће интернет страници моћи да се пронађе свака зграда у Србији, подсетила је Атанацковић.

Занимљиво је да је као управник зграде на београдској општини Стари град регистрован један Холанђанин, станар те зграде, којем су комшије дале подршку да буде управник, нагласила је она.

Према њеним речима, развијена је и апликација која ће свим јединицама локалне самоуправе омогућити једношалтерски систем регистрације зграда, а урађено је и посебно упутство за њено коришћење.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и РГЗ су на располагању за све нејасноће, али верујемо да их нема, јер многе локалне самоуправе већ сада успешно примењују систем, што доказује да смо направили корак напред у области становања и одржавања зграда, додала је Атанацковић.

Поред регистрације зграда, у току је и обука регистратора, коју је већ прошло 350 људи из 135 локалних самоуправа, наводи се у саопштењу Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.