У саопштењу се наводи да је у циљу истинитог информисања јавности, Министарство дужно да саопшти непобитне чињенице у вези са конкурсима које расписује и осталим активностима које су представници НКСС (пр)оцењивали с пуно мањкавости, острашћености и уз обесхрабрујуће непознавање функционисања система државне управе и надлежности различитих нивоа власти.

На конкурсе Министарства културе и информисања, расписане у 2017. години, у областима културног наслеђа, савременог стваралаштва и дигитализације, укупно је пристигла 3.691 пријава, од чега су због формално-правних недостатака одбачене 672 пријаве.

На основу резултата конкурса, комисије су одобриле 1.024 пројекта, што је за 216 пројеката или око 27 одсто више него у 2016. години. Ови пројекти подржани су средствима у износу од укупно 622.785.397,20 динара.

У области савременог стваралаштва пријављена су 2.732 пројекта, од чега су одбачене 333 пријаве. Подржан је 771 пројекат, за 171 пројекат, односно око 29 одсто више у односу на претходну годину, у укупном износу од 349.956.800 динара.

У поређењу са резултатима конкурса из 2016. године, највеће повећање подржаних пројеката бележи област уметничке игре, са 14 на 39 пројеката или 178 одсто.

Ове године знатно је повећан број подржаних пројеката и у областима културне делатности националних мањина, 102 ове у односу на 59 претходне године, културне делатности деце и младих – 73 у односу на 45, музичког стваралаштва – 80 у односу на 58 и кинематографије и аудио-визуелног стваралаштва, где је у 2017. подржано 12 пројеката више него у 2016. години (78 у односу на 66).

У области културног наслеђа пристигло је 765 пријава, од чега 338 није узето у разматрање. Одобрено је укупно 218 пројеката, десет више у односу на претходну годину, за које ће бити издвојена средства у износу од 246.828.597,20 динара.

У 2017. години, Министарство културе и информисања први пут је расписало конкурс у сектору за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре у области културе и уметности.

На конкурс је аплицирало 194 пројекта, од чега је једна пријава одбачена. Комисија је одобрила 35 пројеката, који ће бити подржани средствима у износу од укупно 26.000.000 динара.

Тврдња Независне културне сцене Србије да „државу финансирају грађани“ јесте демагошки покушај преобликовања ноторне истине да се свака, па и наша држава, највећим делом финансира кроз порезе и представља само замагљивање намере НКСС да и поред атрибута „независна“ све њихове активности буду финансиране од стране републичких и осталих нивоа власти.

Све то алудира на већ добро познати принцип „Ваша нафта – моје идеје“, односно прихватање само права али никако и обавеза и одговорности, уз неприхватање било каквог непристрасног и стручног вредновања пројеката.

Подсећамо на то да је Министарство културе и информисања предложило чланове комисија и да су они бирани из редова истакнутих културних посленика у својим областима.

Рад комисија био је апсолутно транспарентан, при чему су оне биле аутономне у одлучивању и без икаквог мешања са стране и утицања на одлуке које су доношене, у складу са јасним и прецизно дефинисаним критеријумима и условима конкурса.

НКСС би требало да зна да Министарство културе и информисања нема никаквих ингеренција над Секретаријатом за културу Града Београда, нити би то било пожељно из више разлога.

Чињеница да је у претходном периоду министар Вукосављевић обављао функцију градског секретара за културу не подразумева да треба да сноси одговорност, било у виду критика, било у виду похвала, за резултате конкурса Градског секретаријата у садашњем сазиву, као што то без икаквог формално-правног и логичког утемељења оцењује НКСС.

Скандалозно је, да употребимо термин НКСС, и помислити, а камоли тврдити да су одлуке комисија „драстично“ угрозиле рад невладиног сектора у области културе.

У Србији је регистровано више од две хиљада удружења која су активна у области културе, од којих су 74 чланови Асоцијације НКСС. На конкурсима Министарства у области савременог стваралаштва у 2017. години, од укупно 771 подржаног пројекта, 283 пројекта су из невладиног сектора и они су подржани са 143.098.000 динара, односно 40 одсто укупног износа намењеног за све конкурсе у области савременог стваралаштва.

Самим тим апсурдно је говорити о било ком облику дискриминације, већ се једино може разматрати због чега НКСС сматра да има монопол на заступање целокупног невладиног сектора, иако чланство те асоцијације чини мање од пет одсто укупног броја удружења у култури.

Генерички назив „независна културна сцена“ не треба да збуњује јавност, будући да у Србији постоји више од 2.000 субјеката из невладиног сектора који су активни у области културе.

Поред неразликовања надлежности када је реч о нивоима власти, Асоцијација НКСС показала је непознавање надлежности и законских аката, тврдећи да је Нацрт стратегије развоја културе у Републици Србији 2017–2027. године у супротности са Законом о култури.

С обзиром на то да је НКСС већ низ година присутна на културној сцени и да са доста солидним успехом, и као асоцијација и чланице појединачно, учествује на различитим конкурсима и Министарства и других органа, у том удружењу морали би да знају да је стратегија кровни документ, према којем се усаглашавају закони и подзаконски акти, а не обрнуто, наводи се у саопштењу.