У саопштењу се наводи да је том приликом, бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, живот изгубило или се води као нестало више од 2.000 људи.

Помен жртвама биће одржан у суботу, 5. августа, у 11 часова, у цркви Светог Марка у Београду, као и у многим општинама широм Србије.

Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 19.000.

Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата.

Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће се у Србији палити свеће, оплакивати жртве и туговати за изгубљеним животима и домовима.

Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам.

О томе најбоље сведоче проусташке провокације у Србу приликом обележавања Дана устанка у Хрватској и обележавања годишњице усташких злочина у Глини.

Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост због тога што се и ове године уочи обележавања „Олује“ у Хрватској води антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете године прошлог века.

Са Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију – није обновљена уништена имовина и није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима.

Такође, Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина, којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, при чему нису исплаћене пензије, као ни динарска и девизна штедња.

Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији јер је процес повратка готово заустављен.

Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије изражава захвалност међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији ЕУ у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избеглих лица и затварање колективних центара, али напомиње да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за ту популацију.

Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде ка решавању избегличких проблема.

Комесаријат за избеглице и миграције у том смислу очекује даљу подршку међународне заједнице, а Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе, истиче се у саопштењу.