Триван је том приликом оценио да бављење овим питањима на институционалном нивоу није довољно и зато је упутио позив свим земљама региона на активну сарадњу, како би се достигли циљеви који су заједнички за све.

Он је најавио да ће Србија у наредном периоду покренути низ регионалних иницијатива у области заштите животне средине и климатских промена.

Према његовим речима, Архуску конвенцију, која је под окриљем УН донета 1998. године, Србија је прихватила и она представља важан глобални механизам за укључивање јавности и невладиног сектора у област заштите животне средине.

Верујемо да без снажног цивилног друштва нема ни моћне, ни праведне државе. У 2018. години ресорно министарство ће повећати новчана издвајања за организације цивилног друштва, нагласио је министар.

У излагању, којим је Србија подржала усвајање Будванске декларације, Триван је нагласио да је улога Министарства да обезбеди ефикасну координацију, сарадњу и комуникацију између свих релевантних заинтересованих страна, а све у циљу смањења загађења.

Индустрији, како је рекао, треба предочити користи од улагања у чистију производњу и технологије, чиме се омогућује значајно смањење генерисања опасног индустријског отпада и смањење емисија загађујућих материја.

Данас усвојена Будванска декларација потврђује снажно опредељење држава потписница да се ниједан учесник не може носити самостално са суочавањем са изазовима савременог света, као што су тероризам или екстремизам било које врсте, климатске промене, неједнак приступ храни и води за пиће, исцрпљивање природних ресурса и многи други.

У тим изазовима, како стоји у поменутој декларацији, мора постојати тесна сарадња свих учесника и несметана комуникација на различитим нивоима.
На састанку у Будви учествује више од 200 високих представника из више од 40 земаља и међународних организација.