Поповић је током састанка са директором Генералног директоријата за истраживање и иновације Роберт-Јан Смитсом истакао да Влада Србије предузима конкретне мере у циљу јачања веза између науке и привреде и унапређења иновационе и технолошке инфраструктуре у земљи.

Финансирање науке у Србији углавном је од стране државе, а потребно је да постепено, највећим делом, буде од стране привреде. То је процес који се већ догодио у најразвијенијим државама, објаснио је министар.

Он је напоменуо да су из тог разлога иновације и технолошки развој од кључне важности у наредном периоду, додавши да ће то довести до тога да домаћа привреда више користи научноистраживачки потенцијал Србије.

Желимо да на сваки начин мотивишемо домаће привреднике да користе знања института, факултета и научноистраживачких организација, јер тиме имамо више иновација и бољи технолошки развој, што доводи до веће конкурентности српске индустрије, већег извоза и отварања нових високотехнолошких радних места, указао је Поповић.

Он је нагласио да Европска комисија даје пуну подршку Србији у циљу што бољег коришћења европских фондова намењених за иновације и технолошки развој, као и да Србија умногоме већ користи та средства поготово кроз програм "Хоризонт 2020".

Министар је додао да Србија креће у развој и примену концепта "Индустрија 4.0", што подразумева потпуну дигитализацију свих процеса, од пројектовања, преко планирања, изградње, производење, логистике и продаје.

Србија у процесу дигитализације своје индустрије може много да учини и тако да у наредном периоду прескочи простор који је изгубљен због санкција и ратова, рекао је Поповић.

Дигитализација и "Индустрија 4.0" идеални су за Србију како бисмо ухватили колосек са другим европским државама и били на истом нивоу са њима и у индустријском смислу, закључио је он.