Фото: minrzs.gov.rs

Ђорђевић, који је учествовао на конференцији "Најважније улагање у будућност земље – рани развој детета", истакао је да систем социјалне заштите то реализује кроз новчана социјална давања, родитељски додатак, дечји додатак и низ других мера и права које дефинише Закон о социјалној заштити и Закон о финансијској подршци породици са децом.

Министар је као најзначајнију улогу система социјалне заштите навео заштиту права детета, односно старање о најбољем интересу детета.

У систему социјалне заштите дуго су биле заступљене мере које су бригу за дете обезбеђивале пре свега кроз заштиту детета од породице која није била у могућности да обезбеди његов сигуран развој, укључујући и меру издвајања детета из породице, рекао је он.

Ђорђевић је подсетио на то да су први кораци у процесу реформе система социјалне заштите у Србији довели до значајног смањења броја деце у резиденцијалној заштити, изневши податак да је 2000. године на институционалном смештају било 3.554 деце, док је 2016. године било њих 763.

Он је напоменуо да Закон о социјалној заштити ограничава смештај деце испод три године у установе социјалне заштите, тако да данас у установама борави укупно 29 малишана млађих од тог узраста.

Оваквом резултату допринео је развој хранитељства у Србији, односно привремени смештај детета у другу породицу уместо у институцију, онда када живот у биолошкој породици није могућ, навео је Ђорђевић.

Србија је данас једна од земаља са најнижом стопом институционализације у Европи, нагласио је он, додавши да реформски процеси у социјалној заштити данас још више померају фокус са рестриктивних мера ка мерама подршке биолошкој породици, тако да се чува и негује породица за дете, а не штити се дете од породице.

Развој услуга за подршку деци и породици, поготово породицама са бројним и сложеним потребама и проблемима, један је од приоритетних задатака социјалне заштите, подвукао је министар.

Он је нагласио да је протеклих година, у партнерству са Уницефом, развијена услуга породични сарадник, као прва услуга интензивне подршке породицама код нас, која се показала посебно ефикасном у раду са породицама са децом млађег узраста.

Ђорђевић је изразио захвалност Уницефу како на досадашњој подршци у унапређењу система социјалне заштите, тако и на овој посебној прилици за размену искустава и учење о значају ране интервенције.

Према његовим речима, подршка деци најмлађег узраста подразумева свеобухватни приступ политикама и програмима за децу и њихове родитеље, старатеље и окружење у којем живе.

Регионални директор Уницефа за Европу и централну Азију Афшан Кан истакла је да развој деце у најранијем детињству представља основу за целокупни људски развој, додавши да је то прилика да се изгради мозак деце која ће изградити нашу заједничку будућност.

Кан је указала на то да ће оно што сада радимо да бисмо подстакли развој мозга и потенцијал деце одредити њихову будућност, али и нашу, уз напомену да је Влада Србије ставила нагласак на улагање у људске ресурсе и да је учињен велики напредак.

Закључци донети на конференцији допринеће томе да се формулише Позив на акцију за подршку развоју деце у раном детињству, који ће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарство здравља и Министарство просвете, науке и технолошког развоја у наредном периоду потписати и тако усмерити своје координисано деловање за добробит сваког детета и породица у Србији, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.