Триван је нагласио да су људи неодвојиви део природе, а заштита животне средине део културе, и додао да модерна цивилизација у бројним сегментима уништава природу и животну средину.

Из тог зачараног круга може се изаћи само ако, као људи, будемо бољи него што јесмо и водимо рачуна о животној средини и планети на којој дневно изумиру животињске и биљне врсте, упозорио је министар, додавши да се глобално загревање не може зауставити, али да се може успорити.

Најбољи, најјефтинији и најефектнији начин успоравања климатских промена јесте пошумљавање и на томе ће Министарство заштите животне средине интензивно радити, подвукао је он.

Према његовим речима, Србија се, заједно са делом балканских земаља, налази на једном од 40 најзначајнијих подручја на свету у погледу развноврсности биљног и животињског света и на једном од потенцијално најздравијих подручја.

Зато морамо да сачувамо и обнављамо то што имамо. Природа, као део културе, представља кисеоник, а ако останемо без њега, за нас неће бити наде, поручио је он.

Основни циљ овог округлог стола јесте скретање пажње јавности на велику вредност природне и културне баштине које одређују један народ, као и на чињеницу да је неговање културне баштине један од најважнијих задатака, а очување и обнављање природе и неговање животне средине услов опстанка.

У дискусији су учествовали министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић, као и бројни стручњаци и челници институција и установа које се баве заштитом животне средине и културног наслеђа, наводи се у саопштењу Министарства заштите животне средине.