Триван је, у обраћању на пленарном заседању Конференције о промени климе у Бону, рекао да је Србија била прва земља у региону и међу првих десет земаља света које су доставиле свој Намеравани национални климатски допринос

Он је навео да је Србија на тај начин и започела са успостављањем система за процену садашњих и припрему наредних националних циљева смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште, утврђивањем дугорочних циљева, као и праћењем и извештавањем о њиховом спровођењу.

Према његовим речима, планирана стратегија борбе против климатских промена Републике Србије која ће бити усвојена 2019. године омогућиће спровођење Националног плана ублажавања последица климатских промена, и дефинисати мере и средства за његову реализацију.

Министар заштите животне средине је нагласио да ће Закон о климатским променама омогућити праћење и извештавање о спровођењу стратегије, које је у складу са циљевима Париског споразума.

Триван је напоменуо да је Србија држава која је већ осетљива на климатске промене, тако да је неопходан рад на смањењу ризика од природних катастрофа узрокованих измењеним климатским условима.

Укупна штета узрокована екстремним климатским и временским условима у периоду од 2000. до 2015. године прелази пет милијарди евра, а више од 70 одсто губитака узроковано је сушом и високим температурама, истакао је Триван.

Он је навео да су поплаве у Србији други по реду узрок великих штета, а приоритет наше земље јесте израда анализе штете, као и анализа дугорочних инвестиција у области прилагођавања климатским променама.

Министар заштите животне средине је у том смислу рекао да очекује подршку међународне заједнице, а посебно Зеленог климатског фонда.