Регионални савет за сарадњу, заједно са Владом Србије и Министарством заштите животне средине, окупио је све наше суседе како би се заједно размотрило до које мере смо као регион осетљиви на климатске промене, и шта можемо заједно предузети како бисмо се изборили са последицама.

Највећи изазов у овој области јесте борба против климатских промена и загађивање животне средине.

Од шездесетих година до данас, средња годишња температура у региону је порасла, а прогнозе су да ће до краја века наставити да расте. Подручје југоисточне Европе, односно западног Балкана којем припада Србија, једно је од најосетљивијих на климатске промене у односу на друге делове света.

Триван је истакао да људска цивилизација протеклих година готово ништа није урадила по питању загревања, а с обзиром на то да ће температуре и даље убрзано расти, то је разлог више да се озбиљније позабавимо мерама за спречавање тога.

Пошумљавање је најефикаснија и најјефтинија мера у борби против климатских промена, и Србија ће се врло активно ангажовати не само на повећању сопствених површина под шумама, већ ће иницирати и шире акције пошумљавања у читавом региону, додао је он.

Министар је указао на то да је област заштите животне средине једна од најскупљих за успостављање европских стандарда, али да, у дугорочном смислу, доноси озбиљне уштеде.

Тренд повећања средње годишње температуре помера се ка северу, што се у Србији одражава на већој угрожености Војводине као пољопривредног подручја. Били смо већ изложени сушама и поплавама, рекао је он.

Међутим, како је навео, желимо да укажемо на то да се исплати улагање у заштиту животне средине, јер се на тај начин смањује изложеност домаће пољопривредне производње последицама климатских промена, које већ умањују пољопривредне приносе, смањују извоз, што се одражава на БДП.

Министар је навео да поред тога стварамо могућности за развој зелене економије, која ће омогућити отварање нових радних места, што доприноси укупном привредном развоју.

Он је најавио да ће доношење закона о заштити животне средине и закона о климатским променама у Србији, што предстоји у наредним месецима, омогућити израду акционог плана као основе за конкретну примену мера за борбу против климатских промена и усклађивање са новим климатским условима у Србији.

Притом, како је додао, слично искуствима у земљама у окружењу, један од највећих проблема у реализацији развојних пројеката у борби против климатских промена јесте недостатак пројектно-техничке документације, како би се учинила доступним средства из фондова ЕУ.

Министар је предложио заједничку акцију пошумљавања пограничних подручја земаља у региону, и том приликом изразио спремност да се прве заједничке акције пошумљавања реализују већ на пролеће.

Питања животне средине непосредно су повезана са другим развојним питањима, због чега је неопходно да се унапреди регионална сарадња у овој области, али и разраде механизми за будућу размену информација, подвукао је он.

Јачање регионалне сарадње у области заштите животне средине усмерене на спровођење Стратегије 2020 доприноси уједно постизању циљева Агенде одрживог развоја 2030, спровођењу стратегије очувања биодиверзитета земаља ЕУ, као и принципима које изражава споразум у Паризу о климатским променама, рекао је Триван.