Пауновић је истакла напоре државе усмерене на заштиту људских и мањинских права свих грађана Србије, при чему је чланове Комитета за укидање расне дискриминације упознала са тим да Србија посвећено ради на унапређењу положаја друштвених група које се налазе у посебном ризику од дискриминације.

Према њеним речима, Србија дуже од 50 година примењује ову конвенцију, што јасно говори о томе да је наша земља трајно посвећена изградњи друштва заснованог на принципима толеренције.

Она је позвала Комитет за укидање расне дискриминације да затражи да УНМИК достави додатне информације о примени Конвенције на АП Косову и Метохији, чиме би се комплетирао Извештај Републике Србије.

Пауновић је истакла спремност Владе Србије да достави све информације које поседује и на тај начин допринесе раду Комитета у вези са разматрањем примене Конвенције и на том делу наше територије.

Она је чланове Комитета упознала са тим да је Република Србија једина држава у Европи која се у 21. веку сусреће са проблемом дуготрајног интерног расељења.

Према њеним речима, у Републици Србији је тренутно настањено 203.140 интерно расељених лица и око 17 хиљада тзв. интерно-интерно расељених унутар АП Косово и Метохија.

Одрживи услови за повратак интерно расељених лица у АП Косово и Метохија ни након 18 година нису обезбеђени, што представља одговорност међународног присуства и привремених институција самоуправе у покрајини. У прилог томе говори и податак УНХЦР-а да се од 1999. године на Космет вратило мање од пет процената ових лица, истакла је она.

Такође, делегација Србије упознала је чланове Комитета са тим да је Република Србија вишенационална, мултикултурална држава, у којој, уз већински српски народ, живе и припадници великог броја националних мањина.

Једно од наших главних настојања јесте да подстичемо толеранцију и међукултурни дијалог и предузимамо мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе у Србији, без обзира на њихов национални, културни, језички или верски идентитет, истакла је Пауновић.

Она је током излагања напоменула да је за Владу Србије веома значајна сарадња која је остварена са националним саветима националних мањина у креирању и спровођењу политика у областима које су од значаја за њих.

Пауновић је нагласила да је питање инклузије Рома један од приоритета Владе Републике Србије, додајући да Србија има добар законодавни и стратешки оквир у области инклузије Рома.

Држава, како је навела, испуњава обавезе у погледу социјалног укључивања Рома, а овај процес се прати и у оквиру преговарачког процеса за приступање Србије Европској унији.

Усвајањем нове Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године, Влада је показала јасну опредељеност да се питањима инклузије Рома бави на свеобухватан начин, поручила је Пауновић.

Она је нагласила да је претходни период обележило јачање институционалних капацитета на нивоу Владе, али и локалних самоуправа, уз напомену да је применом мера афирмативне акције од 2003. године у образовни систем укључено око 8.000 деце и младих.

У циљу завршетка школовања, како је додала, за ученике уписане мерама афирмативне акције обезбеђују се и стипендије и систем менторства, а само у последње две школске године додељено је 1.346 стипендија за ромске ученике.

Она је навела да је од 2009. године вакцинисано више од 30.000 ромске деце, а њихова стопа смртности смањена је за 50 одсто у односу на 2006. годину.

Према њеним речима, Србија се на посвећен начин бави питањима запошљавања припадника ромске националне мањине и решавањем стамбених проблема у неформалним насељима.

Комитет је похвалио напоре које Србија чини у циљу унапређења положаја свих националних мањина, укључујући и најосетљивију ромску националну мањину.

Такође, похваљена је посвећеност Србије отвореном и конструктивном дијалогу са члановим Комитета за елиминисање расне дискриминације, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.