Кубуровић је истакла да је Србија од почетка рада Трибунала била посвећена процесуирању ратних злочина, како пред самим Судом у Хагу, тако и пред домаћим правосудним органима.

Брамерц је, говорећи о првостепеној пресуди генералну Младићу, поздравио став Србије и изјаве српских званичника.

Он је навео да реакције које су дошле из Хрватске поводом изречене пресуде у случају Прлић нису наишле на позитивну реакцију, како Хашког трибунала, тако и ЕУ.

Брамерц је поново нагласио да Хашки трибунал није процесуирао и доносио пресуде против одређене државе или њеног народа, већ у односу на конкретне појединце.

Тужилац је подвукао да је неопходан наставак сарадње држава са Резидуалним механизмом, који је преузео неокончане поступке Трибунала.

Саговорници су постигли сагласност о томе да је и после скоро две и по деценије остало више стотина нерешених случајева ратних злочина који треба да своје епилоге нађу у оквиру домаћих правосудних система држава, те да је неопходна блиска сарадња међу државама региона.

Кубуровић је подсетила на то да је Србија усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина и пратећи акциони план, као и да је у септембру формирано радно тело које ће пратити имплементацију мера из ових стратешких докумената.

Она је нагласила да Тужилаштво за ратне злочине у Србији води поступке против починилаца најтежих дела против човечности без обзира на њихову националност и етничку припадност, што није случај код осталих држава бивше СФРЈ.