Било је речи и о приоритетима и плановима приступног процеса Србије у предстојећој 2018. години, посебно имајући у виду чињеницу да ће председавања Бугарске, па затим и Аустрије, које су ставиле тему проширења на свој дневни ред, бити прилика да се да замајац и убрзање приступног процеса Србије.

Јоксимовић је нагласила да Србија може бити релативно задовољна динамиком у 2017. у којој смо отворили укупно шест поглавља, иако сматрамо да је могло и више.

Такође, она је истакла да Србија препознаје важност следеће године за динамику процеса, и да ћемо настојати да убрзамо реформски процес у бројним областима, што верујемо да ће значити и позитиван извештај о напретку који се очекује у априлу идуће године.

Јоксимовић је изразила очекивање да ће предстојећа такозвана фебруарска стратегија о проширењу, коју је најавио председник ЕК Жан Клод-Јункер, дати јаснију перспективу и временске рокове за чланство, и препознати Србију као земљу кандидата која је изузетно напредовала у приступном процесу.

На тај начин, нагласила је Јоксимовић, кредибилност процеса европских интеграција и проширења ће бити сачувана.

Фабрици је нагласио да је заиста идућа година важна за Србију и регион, у смислу даљег процеса напредовања у европским интеграцијама и подизања фокуса и пажње ЕУ и чланица ка региону и теми проширења, изразивши наду да ће се динамика процеса реформи у Србији додатно убрзати, што ће допринети убрзању приступног процеса и отварању нових поглавља.

Јоксимовић и Фабрици су такође разговарали о наставку коришћења и доброг планирања ИПА фондова и појачаној активности Министарства у погледу јачања капацитета за апсорпцију.

Јоксимовић је пренела да је посебно наглашена важност регионалне развојне политике Министарства за европске интеграције кроз рад два посебна сектора Министарства, која интензивно раде на координацији програмирања ИПА средстава, прекограничне сарадње, интензивирања сарадње и координације са институцијама и организацијама на локалном и регионалном нивоу.

Фабрици је истакао да је у ЕК препознат рад и напредак у погледу доброг програмирања и коришћења ИПА фондова, као и јачање видљивости чињенице да је ЕУ највећи донатор у Србији, и да се нада да ће се у будућности та видљивост још више подићи.