Резултати овог истраживања показују да уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 52 одсто грађана Србије гласало би за, њих 24 одсто би гласало против, док по 12 одсто не би гласало уопште или не зна шта би одговорило на ово питање.

Анкета, коју је крајем децембра прошле године спровело Министарство за европске интеграције, а у којој је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, рађена је према стандарду Евробарометра.

Подршка грађана реформама је, као и претходних година, веома висока. Од укупног броја испитаника, њих 65 одсто сматра да би реформе, неопходне за улазак наше земље у ЕУ, требало спроводити и мимо тога, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

Кад је реч о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 24 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор нашој земљи у последњих 16 година, на другом месту се по перцепцији грађана налази Русија, на трећем Кина и на четвртом Јапан.

У односу на резултате истраживања од пре годину дана, из децембра 2016. године, број оних који као највећег даваоца помоћи Србији виде ЕУ порастао је за три одсто, док је број оних који су мислили да је реч о Русији смањен за један одсто.

Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до краја 2016. године, Европска унија и њене државе чланице са 4,31 милијарди евра реализованих бесповратних средстава представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Појединачно гледано, Европска комисија је донирала 2,96 милијарди евра, Немачка 357,51 милиона евра, Шведска 232,41 милиона евра и Италија 191,49 милиона евра.

Све позитивне асоцијације на Европску унију имају тренд раста. На пример, грађани појам ЕУ повезују са бољим животом, вишим стандардом, благостањем, путовањима и то њих 18 одсто, док је у претходном истраживању то чинило 10 одсто испитаника.

Највећи проценат грађана, њих 56 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати независно од тога да ли то тражи ЕУ, односно више од половине испитаника подржава опредељеност Владе Србије за наставак дијалога између Београда и Приштине и спремност да се на тај начин дође до одрживих решења.

Реформу здравственог система (15 одсто), борбу против корупције (15 одсто), реформе правосуђа (14 одсто) и образовног система (10 одсто) грађани препознају као најзначајније и које највише утичу на њихов свакодневни живот.

Следеће по важности су им реформе у области заштите потрошача и пољопривреде (9 одсто), затим заштита животне средине (5 одсто) и боља заштита људских права (5 одсто).

За највећи број грађана, њих 19 одсто, чланство у ЕУ представља више могућности за запошљавање, пут ка бољој будућности младих људи (15 одсто), могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (15 одсто), као и могућност да се уреди стање у нашој држави (13 одсто).