Пауновић је навела да је Република Србија са великом одговорношћу приступила припремама за трећи циклус УПР-а, које су трајале дуже од пола године.

Извештај за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа Влада Србије усвојила је седници одржаној 31. октобра 2017. године, а његовом израдом координирала је Канцеларија за људска и мањинска права, рекла је она.

Пауновић је објаснила да је извештај настао као резултат заједничког рада представника министарстава и служби Владе.

Према њеним речима, у оквиру процеса израде извештаја одржани су консултативни састанци са свим представницима ресора који су задужени за реализацију препорука, скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, независних државних органа и организацијама цивилног друштва.

Такође, она је истакла да је извештај јавно представљен на јавном слушању у оквиру седнице Савета Владе Србије за праћење примене препорука механизама УН за људска права, и био је доступан стручној и широј јавности на интернет страници Канцеларије за људска и мањинска права.

За дијалог са делегацијом Републике Србије пријавило се 86 земаља чланица УН, које су постављале питања делегацији и давале препоруке током интерактивног дијалога.

Читав дијалог посвећен је разматрању извештаја Републике Србије као чланице УН, а поред тога разматрана су и два извештаја о Србији Канцеларије високог комесара за људска права УН.

Један извештај заснива се на информацијама које је Канцеларија високог комесара за људска права УН добила од уговорних тела УН и специјалних процедура УН, док је други извештај заснован на информацијама добијеним од заштитника грађана и организација цивилног друштва, навела је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Током дијалога пажња је била посвећена и темама као што су реформа правосуђа, заштита од насиља у породици, заштита посебних осетљивих друштвених група, унапређење положаја ромске националне мањине, слобода медија, процесуирање ратних злочинаца и друго.

Пауновић је истакла да кроз овакав начин праћења стања људских права пролази свих 196 земља чланица УН.

Делегација је представила напредак у претходне четири године постигнут у свим областима од значаја за остваривање људских права.

Усвојени су бројни закони, стратегије и акциони планови у области људских права, напоменула је Пауновић, додајући да се спровођење тих докумената редовно прати и о томе извештава Влада Србије.

Пауновић је посебно истакла значај отвореног преговарачког Поглавља 23: правосуђе и основна права у преговарачком процесу Србије са ЕУ.

Она је Савету за људска права УН скренула посебну пажњу на чињеницу да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и изазовима на пољу поштовања људских и мањинских права у Аутономној покрајини Косово и Метохија.

Србија је од 2013. године до сада, од осам уговорних тела Уједињених нација затражила да УНМИК извести о примени стандарда из важећих конвенција на територији АП Косово и Метохија, нагласила је Пауновић, која је и овом приликом позвала Савет за људска права УН да изврши увид у стање људских права на овом делу наше територије.

Она је поручила да одрживи услови за повратак интерно расељених лица у АП Косово и Метохија ни након 18 година нису обезбеђени, што представља одговорност међународног присуства и привремених институција самоуправе у покрајини.

Србија је једна од ретких земаља која је још 2014. године успоставила Савет за праћење примене препорука механизама УН за људска права на нивоу Владе, нагласила је Пауновић, додавши да је рад овог тела знатно олакшао читав процес припреме за УПР.

Она је навела да Савет има за циљ ефикасније праћење добијених препорука, али и побољшање међусекторске сарадње у циљу њиховог спровођења.

Такође, оснивањем овог савета створена је још једна чврста основа за даље јачање сарадње са механизмима УН.

Успостављање Савета Владе Србије за праћење примене препорука механизама УН поздравили су УН комитети за људска права при сваком представљању државних извештаја надлежним уговорним телима, што је потврда посвећености Владе Србије питањима праћења стања људских права и спровођења препорука механизама УН за људска права.

Током сутрашњег дана делегација Србије изјасниће се о добијеним препорукама како би се у наредном периоду посветили њиховој пуној примени у Републици Србији.

Делегацију Републике Србије чине представници министарстава задужених за област правосуђа, социјалне заштите и рада, образовања, спољних послова, унутрашњих послова, културе и информисања, грађевинарства, здравља, државне управе и локалне самоуправе.

У делегацији Републике Србије су и представници државних органа задужених за Косово и Метохију, људска и мањинска права, сарадњу са црквама и верским заједницама, извршење кривичних санкција, избеглице и миграције, као и представници Врховног касационог суда и Републичког јавног тужилаштва, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.