Пауновић је истакла да бројни сусрети и активности на иницијативу Србије доводе до позитивних резултата на плану помирења и изградње заједничке будућности у овом делу Балкана.

Она је свог саговорника обавестила о томе да је Влада Србије у фебруару 2016. године усвојила Националну стратегију за процесуирање ратних злочина до 2020. године.

Такође, како је навела, припремљен је радни текст Тужилачке стратегије за истрагу и гоњење ратних злочина у Србији до 2026. године, а у погледу права жртава на компензацију планира се израда националне стратегије са циљем унапређења права жртава кривичних дела.

Пауновић је истакла да је Србија показала недвосмислену вољу за утврђивање одговорности за ратне злочине, која је манифестована и кроз успешну сарадњу са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, и кроз поступке пред домаћим органима.

Она је подсетила на то да је 24. јануара у Женеви представљен извештај Србије за трећи циклус Универзалног периодичног прегледа, и додала да ће наша земља посвећено радити на испуњавању преузетих обавеза.

Пауновић је нагласила да Србија спроводи своје обавезе из осам основних уговора о људским правима које је ратификовала.

Према њеним речима, наша земља је током прошле године одговорила на више од 300 захтева тематских процедура Уједињених нација.

Диенг је похвалио Србију због одлично обављеног посла у контексту Универзалног периодичног прегледа, и навео да успостављање Савета Владе Србије за УН може послужити као пример добре праксе другим земљама у региону, а и шире.

Он је указао и на значај повезивања препорука УН са циљевима одрживог развоја, прописаних Агендом УН 2030.

Диенг је истакао да борави у посети Србији и региону са циљем да помогне у процесу сарадње и помирења, и похвалио Србију у области владавине права и правној заштити становништва у процесу придруживања ЕУ, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.