Пауновић је у писаном саопштењу истакла да постојање великог броја различитих матерњих језика илуструје разноликост и мултијезичност друштва, али развија и свест о језичким и културним традицијама и инспирише на солидарност која се заснива на разумевању, дијалогу и толеранцији.

Она је напоменула да је наша држава своју решеност да допринесе заштити и очувању вишејезичности и мултикултуралности у Србији и Европи потврдила 2005. године, када је ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима.

Србија је тиме преузела посебне обавезе у погледу десет мањинских језика, објаснила је Пауновић и прецизирала да у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима.

Према њеним речима, својим законодавством и спровођењем конкретних мера предвиђених Повељом, Србија је осигурала да се мањински језици користе у образовању и медијима.

Такође, како је додала, наша земља је омогућила њихову употребу пред судовима и административним властима, у економском и друштвеном животу, културним активностима и прекограничној сарадњи.

Она је навела да је цеелокупно образовање на језицима националних мањина у основним школама у прошлој школској години, на свим нивоима, организовано на осам језика (албански, босански, бугарски, мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски) за више од 72.000 деце.

Такође, како је додала, право на информисање на мањинским језицима путем штампаних и електронских медија остварује се на 15 језика.

Пауновић је нагласила да су за реализацију програма и пројеката из области информисања на језицима националних мањина као приоритетне области финансирања обезбеђена додатна средства у 2017. години из Буџетског фонда за националне мањине.

За ове намене, како је прецизирала, у Буџетском фонду за националне мањине за 2018. годину опредељено је 12 пута више средстава у односу на прошлу годину.

У 42 локалне самоуправе у Србији уведено је 11 мањинских језика и њихово писмо у службену употребу, што говори о томе колико је заправо Влада на најозбиљнији начин посвећена томе да се питањем унапређења и заштите мањинских језика бави на један доследан и темељан начин, подвукла је Пауновић.

Она је поручила да ће се на томе радити и у наредном периоду, уз помоћ и пуну сарадњу националних савета.

Пауновић је указала на то да ће се додатни напредак у овој области пратити и кроз Акциони план за остваривање права националних мањина, који је Влада усвојила у марту 2016. године.

Генерална скупштина Унеска прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, данас Бангладешу, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.