Фото: mei.gov.rs

Јоксимовић је изразила захвалност на помоћи и подршци коју нам Бугарска пружа у процесу приступања ЕУ, и додала да је то посебно битно у контексту чињенице да је проширење један од приоритета које је та земља поставила током председавања Савету ЕУ, у првој половини текуће године.

Она је нагласила да је Србија у потпуности спремна за отварање пет поглавља, међу којима су Поглавље 33 – финансијске и буџетске одредбе, Поглавље 9 – финансијске услуге, Поглавље 13 – рибарство, Поглавље 18 – статистика и Поглавље 17 – економска и монетарна унија.

Јоксимовић је изнела очекивање да ће наша земља током бугарског председавања Савету ЕУ отворити значајнији пакет поглавља.

Стратегија проширења ЕУ је пре свега велико охрабрење, али и снажан подстицај који потврђује да се на Србију, као кандидата за чланство у ЕУ, озбиљно рачуна, истакла је она.

Такође, како је оценила, Стратегија је снажан политички сигнал и признање за државу и њене грађане због резултата реформи које се спроводе.

Председник Одбора Скупштине Бугарске за европске послове и контролу европских фондова Кристиан Вигенин потврдио је да ће та држава помагати процес европских интеграција Србије, превасходно кроз размену искустава и разне видове помоћи.

Вигенин је похвалио резултате реформи које се спроводе, уз оцену да су оне доказ снажног опредељења Србије да постане пуноправни члан ЕУ, што свакако и заслужује.

Такође, он је посебно истакао улогу Србије у очувању регионалне безбедности и стабилности, али и раније активности – пре свега мигрантску кризу, којима је потврдила да је поуздан партнер ЕУ.

Јоксимовић је информисала бугарске парламентарце о недавним дешавањима на Косову и Метохији.

Она је подвукла да је Србија опредељена за мир и дијалог и апострофирала значај и потребу активнијег и одговорнијег укључивања ЕУ – као гаранта договореног у Бриселском споразуму.

Очекујемо да ЕУ покаже да је способна да ствари назове правим именом и адекватно реагује, прецизирала је Јоксимовић и оценила и да је Приштина – кроз циљано хапшење Марка Ђурића, показала већи капацитет за насиље него за дијалог и споразумевање – иначе основне вредности на којима почива ЕУ.

Јоксимовић и Вигенин акцентовали су значај прекограничне сарадње, која је у функцији повезивања двеју држава и посебно грађана који живе се обе стране границе.

Они су констатовали и да је квалитет билатералних односа висок, али и да има простора за њихово интензивирање.