Пауновић је отворила шесту по реду седницу поменутог савета, на којој су чланови тог тела разматрали активности које су реализоване од последње седнице, као и обавезе које треба извршити у наредном периоду када је у питању спровођење препорука УН.

Том приликом, посебна пажња је посвећена извештавању за Трећи циклус Универзалног периодичног прегледа (УПР), кроз који је Србија прошла 24. јануара 2018. године у Женеви.

Пауновић, која је тада предводила државну делегацију, упознала је чланове Савета са тим да је наша држава најважнијем телу УН у области људских права представила четворогодишње напоре како у погледу законодавног оквира и јачања институционалних капацитета, тако и у испуњавању препорука из претходног циклуса.

Она је пренела да су државе чланице УН похвалиле инклузиван и транспарентан процес израде државног извештаја за УПР, који је, поред државних органа, укључио и организације цивилног друштва, независна тела и међународне организације.

Пауновић, која је и председник Савета за праћење примене препорука механизама УН за људска права, указала је на то да је посебно важно што су државе чланице УН оснивање овог тела препознале као напредак у праћењу стања људских права.

Србија је, како је подвукла, једина земља у региону која на систематски начин прати примену препорука УН у области људских права.

Она је објаснила да су у процесу разматрања извештаја Србије за Трећи циклус Универзалног периодичног прегледа учествовале 74 земље чланице УН, које су постављале питања делегацији и давале препоруке током интерактивног дијалога.

Србија је од држава чланица УН добила 190 препорука, од којих је наша делегација на лицу места прихватила 74, а за преосталих 116 препорука се обавезала да ће Савету за људска права доставити накнадно писано изјашњење, прецизирала је Пауновић.

Она је обавестила чланове Савета о томе да је по повратку у Београд делегација приступила на одговоран начин разматрању добијених препорука и да је тимским радом свих ресора у Влади дошло до усаглашавања одговора у вези са статусом препорука који треба да буде достављен Уједињеним нацијама.

Сви учесници су постигли сагласност о томе да је Савет најбоља платформа за дијалог са цивилним друштвом и другим заинтересованим актерима, како би се чула различита мишљења и унапредио процес праћења и спровођења препорука УН.

Седници Савета су, поред чланова, присуствовали и представници организација цивилног друштва, независних државних органа и међународних организација.