"Даме и господо, драги гости,

У име Владе Републике Србије и у своје лично име желим да поздравим све учеснике конференције која је посвећена унапређивању хармонизације законодавства Републике Србије са међународним стандардима за борбу против корупције.

Владавина права већ вековима представља општи идеал цивилизованог уређења јавног живота друштва. Од када постоје настојања да се односи међу људима успоставе на начелима правичности и делотворности, сва она крећу се у оквирима овог идеала. Поставити рационалне норме јавног понашања, учинити доступним највећем броју људи и осигурати ефикасну примену таквих норми – све то сажима се у изразу 'владавина права'.

Ево, већ пет година Србија је у програму своје свеколике трансформације тај израз исписала великим словима и ставила га на прво место. Није то први пут у њеној модерној историји, али јесте први пут после више деценија њеног постојања у систему који није много марио за овај идеал. Неколико генерација живело је у систему у коме и званично и практично власт није била везана и ограничена правом. Зато је и живот људи био непредвидљив, боље речено, зависан од добре или лоше воље владалаца, свеједно индивидуалних или колективних.

Октобарске демократске промене од пре пет година обећавале су људима правну извесност свакодневног живота – на исти начин када је реч о пословању, јавној безбедности или личном достојанству. А онда смо се на свим нивоима друштвеног живота суочили са великим тешкоћама у успостављању и практичној реализацији овог циља. Суочили смо се, боље речено, са генералном тешкоћом како силу и моћ, а пре свега силу и моћ јавне власти, поставити у оквире постојаних норми јавног понашања.

Владавина права није друго до изградња јавног поретка како у држави, тако и у друштву. Али, не ма каквог поретка, некаквог 'реда' од кога би људи пре страховали него га уживали као свој, добровољно прихваћени и признати скуп општих правила. Ко да донесе таква правила, каква она треба да буду по својој садржини, ко да гарантује њихово поштовање и ефикасно спровођење.

У овим питањима садржан је избор једног целовитог уставног система које једно друштво непрекидно гради, мења и усавршава. Садржана су, конкретно, питања изградње власти – законодавне, извршне, управне и судске – која располаже атрибутима опште прихватљивости на страни грађана и делотворности на страни јавних носилаца поменутих грана власти. Како, да наставимо са питањима, донети устав, како обезбедити друштвену репрезентативност парламента, контролу Владе и јавне управе, коначно, независност и ефикасност правосуђа. Ово је сплет питања пред којима се Србија данас налази у општем напору и настојању да се она коначно и неповратно установи као правно уређена држава слободних људи и правно ограничене власти.

Требало је да прође доста времена, па и после октобарске промене, да се схвати да многобројне реформе у привреди и друштву немају шанси на успех уколико не постоји чврсти скелет институција који ће бити у стању да их држи на смисленом општем реформском окупу. Није довољно само продуковати законе, ма како добре, ако не постоји професионални систем јавне управе који ће их спроводити и надгледати њихов живот у реалним друштвеним односима. Овде је исто тако преко потребан правосудни систем, који ће моћи без мешања извршне власти и било ког политичког чиниоца да примењује прописе и штити их од произвољног тумачења и кршења од стране различитих моћних политичких, друштвених или привредних чинилаца.

Србија је стога, управо ових месеци, у процесу реформе и јавне управе и правосуђа у напору да створи поуздана оруђа исправне примене закона. Ако грађани примете да се закони не примењују, отворено крше или омаловажавају од стране различитих моћника, изгубиће поверење у владавину права и суштински неће видети разлику у односу на време када је владало безакоње. У том случају, не остаје им ништа друго до да се прилагођавају општој струји и траже решења својих различитих проблема у сивој зони веза, превара, мита и корупције. Ови феномени, који су добро познати нашим грађанима, нису друго до слика слабе законитости, безакоња или, једноставно, одсуства владавине права.

Уз све проблеме које данас има, Србија мора да изгради не само систем него и обичај владавине права. Поштовање права није ствар само државних органа и јавних службеника него, пре свега, свих грађана. Али, поштовање права треба најузорније да буде управо код ових првих како би сви грађани поверовали и прихватили врлину привржености закону.

Ми не можемо чекати решавање тешких политичких проблема, као што су решење косметског питања, питања државне заједнице или општу безбедносну стабилизацију нашег региона, да бисмо потом прионули упорном сређивању нашег свеколиког јавног живота. Од тога како ћемо напредовати у овом другом, увелико зависи и повољно решавање оних тешких политичких питања која у одређеној мери не зависе само од нас. Али, ако их не можемо сами решити, лакше ћемо то постићи уколико успоставимо унутрашњи мир, спокојство грађанског живота и сигурност појединца. Ти циљеви, међутим, на располагању су само нас самих.

Модерно време је показало да су они докучиви само у друштву које ужива у предвидљивом поретку. А то је поредак у коме појединац унапред зна законске оквире свог деловања и поуздано рачуна на његову заштиту. Без таквог окружења Србији нема мирне будућности, а то значи ни будућности у оквиру заједнице европских народа.

Дакле, наш примарни циљ је да Србију изнутра уредимо изграђивањем јаких демократских институција и успостављањем правне државе. Правна држава захтева бескомпромисно протеривање корупције, поготово оне велике, и одлучно супротстављање сваком покушају, а посебно оних који сматрају да су недодирљиви, да некажњено изигравају и крше закон. Најкраће речено, владавина права је моћна препрека корупцији.

Поштовани пријатељи, искористио бих ову прилику и да укратко подсетим да је Влада Србије утврдила велики број веома значајних закона без којих би борба против корупције била просто незамислива. Издвојио бих, пре свега, Закон о спречавању сукоба интереса, као и Националну стратегију за борбу против корупције, која је предложена на усвајање Народној скупштини.

Влада Србије је усвојила и Стратегију реформе државне управе и на основу ње предложила Скупштини на усвајање читав низ закона, који на принципима децентрализације, деполитизације, професионализације и рационализације треба да омогуће модерну и, европској перспективи Србије, примерену администрацију.

Наравно, потребно је и даље радити како би се заокружио нормативни оквир и, што је заправо још важније, обезбедила његова доследна и ефикасна примена. Наш циљ је да у овом процесу обезбедимо пуну усаглашеност домаћег права са Конвенцијом за борбу против корупције УН и другим конвенцијама и актима УН, као и конвенцијама и препорукама Савета Европе.

Поменуо сам да је Влада Србије усвојила Националну стратегију за борбу против корупције. У изради ове стратегије били су ангажовани државни органи Републике Србије, међународни експерти Савета Европе, као и Групе држава за борбу против корупције ﴾ГРЕКО﴿.

Национална стратегија има за свој основни циљ да уобличи и препоручи мере које ће у наредном периоду допринети сузбијању корупције. Стратегијом је предвиђено доношење неколико посебних закона, од којих је најважнији закон о формирању агенције за борбу против корупције као тела који би се бавио надзором над њеним спровођењем.

Конкретизовано је постојање низа мера које ће се спровести у политичком систему, правосуђу, полицији, државној управи, јавним финансијама, медијима и привредном систему. Влада Србије је преузела обавезу да донесе акциони план за примену Националне стратегије за борбу против корупције, као и да обезбеди потребна средства за спровођење ове стратегије.

Наравно, законе смо донели да бисмо их применили јер само на тај начин можемо обезбедити владавину права. А речено је да је владавина права моћна препрека корупцији. Време које је пред нама све више ће показивати да закон мора бити изнад свих и да се у Србији неумитно успоставља правна држава.

Хвала вам на пажњи."