Издавач Слободан Филимоновић рекао је на промоцији романа да је аутор обрадио мноштво тема и одабрао карактеристичне детаље из живота српског научника Михајла Пупина, инсценирајући их својом имагинацијом кроз дијалоге и личности.

Филимоновић је додао да Смиљанићев Пупин није био политички пристрасан и партијски обојен, него је говорио да се политички опредељује за подршку оној партији и оном политичком центру моћи који човека ослобађа и подстиче на стваралачки рад и креативност.

Роман обрађује и разлоге велике Пупинове забринутости за опстанак Срба на простору Балкана који Аустроугарска и неке друге европске земље желе да запоседну, а његова добра ставе под своју контролу, као и окупације Босне и Херцеговине 1908. године, коју је Пупин тумачио као први корак у остварењу тог циља.

Историчар Јован Пејин, архивски саветник из Архива Србије подсетио је на то да се Пупин школовао и да је живео у две државе - Србији и САД, као и да је припадао групи емиграната који су побегли да не би служили мађарску војску.

Пејин је додао да је Пупин главни допринос науци дао између 1890. и 1905. године, након чега се у највећој мери посветио окупљању Срба широм САД-а.

Романом о Пупину, Смиљанић је комплетирао опус од шест романа о нашим великанима међу којима се налазе књиге "Карађорђе", "Андрић", "Бора Станковић", "Витешки краљ ујединитељ" и "Петар И ослободилац".

Смиљанић се успешно опробао и као драмски писац, а са успехом су изведена његова дела "Исидоре, где си", елегична комедија "Случај шампиона", монодрама "Писма Софије Маловразић" и драма "Убиство у кафани Дарданели".

Оснивач је Заједнице писаца "Запис", а са групом истакнутих европских литерата основао је и први интернационални погон писаца - Интернационалну литерарну фабрику.

Књига "Михајло Пупин - Србин за цео свет" биће представљена и на предстојећем Сајму књига у Београду, а у припреми је и документарно-играни филм аутора Мирослава Станковића о нашем знаменитом научнику.