Вукчевић је навео да Министарство за дијаспору не може само да обави тај посао јер нема довољно запослених, средстава, а ни могућности. Он је прецизирао да је Министарство до сада добило три милиона динара за потребе пописа и друге обавезе, што је четвртина укупне суме новца коју је тражило.

Према његовим речима, министар финансија Млађан Динкић обећао је да ће у те намене бити издвојено још средстава, али тек кад почну радови на попису.

Министар за дијаспору је оценио да ће попис, с обзиром на то да није донет закон о попису дијаспоре, можда почети касније, али да то неће бити препрека да се обављају припремне радње.

Вукчевић је објаснио да је Министарство одредило оквире закона, који ће се допуњавати предлозима људи из расејања и саветима Института за упоредно право и указао на то да се, да би закон био донет, мора испоштовати одређена процедура. Ту, међутим, постоји невоља, а то су ограничене надлежности Министарства за дијаспору.

Министарство ће, како је навео, осим директног одзива путем поште или интернета, велики број података о нашим људима у расејању добити и од надлежних органа држава у којима живе.

Покушаћемо да добијемо податке тих земаља, свесни тога да они могу и не морају бити потпуни. Не можемо бити сигурни да су се сви Срби, на пример, изјаснили као православни или да су сви који су из Србије и њени држављани, објаснио је министар.

Вукчевић је најавио и да ће Министарство учинити све да грађане у расејању убеди у ваљаност и оправданост пописа.

Потрудићемо се да им предочимо добробити које произилазе из тога што матична држава зна колико их има, а ту је првенствено реч о задовољењу њихових културних потреба, организовању наставе српског језика и помоћи да у земљи добију статус мањине, истакао је министар.