Александар Симић

Симић је у изјави за агенцију Танјуг истакао да то решење треба да произилази, пре свега, из права које проистиче из Повеље и праксе УН, као и да то решење мора да буде везано за неку динамику и постојећу историју дешавања косметске кризе.

Он је нагласио да решење треба да буде везано и за принципе који би довели до тога да оно буде засновано на одрживости, које би онда самим тим могло да доведе до повећане стабилности комплетног региона.

Према његовој оцени, на почетку решење мора да буде везано за извесна правна начела и принципе који важе у међународном праву, посебно у праву које је утемељено Повељом УН.

Мислим на загарантовану суверену једнакост, интегритет и суверенитет чланица УН, дакле држава које творе Уједињене нације, објаснио је Симић и додао да се оно посебно у последње време везује и за демократски карактер тих држава.

Симић је рекао да су државе које у свом унутрашњем поретку поштују демократска начела, владавину права и људска права грађана и етничких група, државе које равноправно партиципирају у систему УН.

Саветник председника Владе објаснио је да такве државе могу да допринесу томе да се људска права и људско достојанство као вредности универзалне Декларације о људским правима, која је један од кључних докумената УН, поштују.

С друге стране, то су принципи који су везани за досадашње бављење УН проблемима јужне српске покрајине, рекао је Симић и додао да су то они принципи који су наговештени још у првим резолуцијама из 1998. године.

Симић је подсетио на то да је у свим тим резолуцијама, којих је било укупно пет, закључно с Резолуцијом 1244, наговештено да се то решење мора тражити у оквирима суштинске аутономије за јужну покрајину у којој доминантно живи друга етничка група, а која није група која чини већину популације у Србији и СЦГ, а то су косметски Албанци.

Истовремено, тим међународно-правним документима, односно документима УН гарантован је суверенитет и територијални интегритет тада СРЈ, а сада СЦГ, рекао је Симић.

Он је навео да трећи моменат говори о томе да се проблеми националних мањина и етничких заједница, које компактно живе на територијама одређених суверених држава, у упоредном праву и у међународној пракси решавају тако што се на различите начине таквим подручјима дају извесни степени мање и веће аутономије.

Те аутономије могу бити тако велике, тако широке да могу ићи и до елемената који подразумевају извесну екстериторијалност, рекао је Симић и додао да четврти моменат представља питање безбедности и стабилности, које је уско везано с принципима који су постали важећи у западној Европи после Другог светског рата и пре овог оружаног сукоба.

Према његовим речима, то су принципи да се територијални и национални спорови између држава или ривалских држава и ривалских народа не могу решавати тако што ће они доводити до промене међународно признатих граница.

Он је објаснио да ће се управо стварањем извесних наднационалних ентитета, као што је у почетку била Европска заједница за угаљ и челик, а касније Европска економска заједница, па на крају Европска унија, доћи до принципа и оквира који ће довести до регионалне безбедности, која је услов стабилности.

Мислим да се управо такви принципи морају применити и на Балкан, конкретно на просторе бивше СФРЈ и да су то управо они принципи који се називају европским принципима, оценио је Симић.

Он је рекао да би европски принцип примењен на наш конкретан проблем значио да јужна српска покрајина остане у саставу Србије са широком аутономијом и додао да то значи да остане са оном количином европских стандарда и начина живота између народа који живе не само у покрајини, већ и између народа који живе у покрајини и "остатка" Србије.