Скупштина је почела интонирањем свечане песме "Востани Сербије", коју је Доситеј написао 1804. године у част Првог српског устанка, а присуствовали су јој представници концерна "Хемофарм", који је утемељивач Задужбине, као и оснивачи и представници других задужбина (Вукове, Андрићеве, Петра Кочића), универзитета, министарстава за дијаспору, за рад, запошљавање и социјалну политику и за науку и заштиту животне средине.

Председник Скупштине Задужбине Миодраг Бабић констатовао је да је неопходно уложити додатне напоре да се обезбеде средства за обнову Доситејеве родне куће у Чакову, коју је "Хемофарм" откупио и поклонио Задужбини.

Бабић је истакао да сада, када су нам поново потребни путокази ка Европи, Доситејево дело треба да је присутно да из њега учимо, да се на њега позивамо, али и да знамо да имамо богату баштину која је ту да нам буде ослонац.

Председник Управног одбора ове задужбине Драгиша Гачић рекао је да је родна кућа Доситеја ушла у регистар историјских споменика српског народа у дијаспори.

Он је подсетио на то да је Задужбина потписала Протокол о сарадњи са Министарством за дијаспору, као и да је Министарство за науку и заштиту животне средине спремно да сарађује на издавању критичког издања Доситејевог целокупног дела. Гачић је најавио да ће се сабрана дела, у шест књига, појавити до Сајма књига у Београду 2007. године.

Члан Управног одбора Задужбине Милован Витезовић одржао је свечану беседу у част Доситеја и његовог деловања у Србији, након чега су представницима установа и појединцима уручене повеље.

Златна повеља уручена је утемељивачу Задужбине - "Хемофарму", док је 12 сребрних повеља додељено предузећима оснивачима, а 30 сребрних појединцима оснивачима ове задужбине.