Тодоровић је у изјави зa агенцију Бета рекао да је дискриминација најприсутнија код имовинских права јер проблем уништене и опљачкане имовине од 1999. године није адекватно решен, не откривају се кривци и не кажњавају починиоци.

У тој области, како је указао, ипак је забележен напредак пошто је на интервенцију омбудсмана Марека Новицког Одељење за правосуђе УНМИК-а променило ранију одлуку да се не врши процесуирање око 18 хиљада предмета везаних за имовинска питања, поднетих од 1999. године.

Међутим, само у случају 500 предмета речено је да је могуће њихово ефикасно и брзо решавање, док остале чека дуг процес, нагласио је Тодоровић.

Заменик омбудсмана је такође изразио незадовољство и могућностима за употребу матерњег језика неалбанских заједница. Где год да се крећете по Косову и Метохији, видећете да се пише и користи само језик и писмо већинског, албанског народа, не поштује се Уредба 45 од 2000. године, којом се изричито забрањује промена имена насеља и градова, навео је он, уз оцену да се на тај начин крши једно од основних права које свакој заједници пада веома тешко.

Тодоровић је напоменуо да иако је образовање на Косову и Метохији регулисано уредбама о основном, средњем и вишем образовању и у тој области има одступања.

У неким деловима Косова и Метохије појединим заједницама забрањује се школовање на матерњем језику, па похађају наставу на језику већинске, албанске заједнице, истакао је Тодоровић, уз напомену да је то недопустиво и да се равна са дискриминацијом, коју ће, највероватније, историја да забележи.